Zašto i kako treba da jedete jagode, trešnje i višnje

Nakon prvog prolećnog zeleniša, nestrpljivo se očekuje i prvo prolećno voće, poput jagoda, trešanja i višanja. Jagode možemo da vidimo i mnogo pre njihove sezone. Naravno, postavlja se pitanje kakvog su kvaliteta. One uglavnom mame kupce mirisom, ali imaju plastičnu teksturu i nedostaje im ukus. Pre naše sezone jagoda, sezona im je u mediteranskoj Grčkoj. Iz obilja sunca Grčke, zato dolaze ranije sa svojim prirodnim i prepoznatljivim mirisom i očaravajućim ukusom.

Slika: Matteo Paciotti Photography/Flickr.com

Činjenice zbog kojih bi trebalo sačekati jagode u sezoni

Jagode se smatraju jednom od najzdravijih vrsta voća. Pune su antioksidanata koji smanjuju krvni pritisak, a štite srce. Sadrže mnoštvo esencijalnih vitamina i minerala. Sledeći su razlozi za strpljivo čekanje sezone jagoda:

• Pospešuju bolje kratkoročno pamćenje
• Imaju nisku kalorijsku vrednost, a visok procenat biljnih vlakana (odlično voće u borbi protiv gojaznosti)
• Smanjuju upalne procese
• Podstiču zdravlje kostiju 

Kako se jagode čuvaju

Prilikom kupovine jagoda treba birati one neoštećene i bez buđi. Najbolje je konzumirati ih što pre. Na sobnoj temperaturi mogu da izdrže samo nekoliko sati. Antocijanin (antioksidant) koji se nalazi u jagodama, a daje crvenu boju, ne podnosi visoku temperaturu te menja boju iz crvene u braon. Neoprane i u plastičnoj kesi, mogu se sačuvati oko dva dana u najhladnijem delu frižidera (brzo gube svoje nutrijente).

Jagode se peru u đevđiru (cediljka) pod mlazom tekuće, hladne vode. Peteljke se skidaju posle pranja, da jagode ne bi izgubile nutrijente, sok i promenile ukus.

Kada se jagode zamrzavaju, treba ih prvo oprati, osušiti i skloniti peteljke. Potom se rasporede na tacnu, zamrznu i tek onda slažu u kutiju sa poklopcem u kojoj se čuvaju u zamrzivaču. Tako mogu da se ostanu do 6 meseci.

Pogledajte i recepte sa jagodama.

Zašto su trešnje tako zdrave

• Smanjuju rizik pojave gihta (upala zglobova nastala skupljanjem kristala mokraćne kiseline u zglobovima). Studije su pokazale da oni ljudi koji jedu trešnje tokom dva dana mogu da smanje bolne napade za 35%.
• Trešnje pospešuju brži oporavak mišića nakon treninga. Jedna i po šolja trešanja ili jedna šolja soka će značajno smanjiti upalu mišića.
• Prirodno smanjuju tegobe izazvane artritisom. Jedno istraživanje pokazuje da ukoliko se dva puta dnevno pije sok od trešanja tokom tri nedelje, dolazi do značajnog smanjenja upalnih procesa.
• Trešnje smanjuju rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti. Antocijanini aktiviraju određene elemente u telesnim tkivima i tako regulišu nivo masti i glukoze u krvi. Na taj način se smanjuje rizik od pojave visokog holesterola, krvnog pritiska i dijabetesa.
• Trešnje su prirodni lek za spavanje. U jednom istraživanju se pokazalo da ukoliko se popije 30 ml soka od trešanja 30 minuta posle šetnje ili 30 minuta pre večere, dolazi do povećanja nivoa melatonina. To dovodi do lakšeg ulaska u san i kvalitetnijeg sna.

Zašto su višnje dobre za zdravlje

Prema budističkoj legendi, drvo višnje je ponudilo svoje plodove Budinoj majci (Maji) za dobro zdravlje i sitost tokom trudnoće.

• Beta karoten (antoksidant) koji se nalazi u višnjama, pruža zaštitu od karcinogenih materija i UV zračenja, a povoljno utiče na kožu i oči te podstiče imunitet.
• Čuva zdravlje mozga i pamćenje.
• Zbog antocijanina, višnje su dobre za prevenciju srčanih bolesti, anemije i karcinoma.
• Višnje su pored trešanja prirodni izvor melatonina. Istraživanja su pokazala da dve čaše soka dnevno, dovode do zdravijeg i dužeg sna.
• Visoki sadržaj vitamina C, E, kalijuma, gvožđa i magnezijuma, okrepljuje organizam.
• Visok  nivo biljnih vlakana pogoduje zdravom funkcionisanju organa za varenje.

Višnje su dostupne tokom čitave godine u smrznutom, sušenom ili konzerviranom obliku, kao i u soku. Međutim, najzdravije su u sirovom stanju. Pogledajte i recepte sa trešnjama i višnjama.

Slika: Muffet/flickr.com