Latinski naziv za šargarepu je Daucus carota. Šargarepa vodi poreklo iz Avganistana. Mediteranska sela koriste šargarepu preko 2000 godina. Tadašnja šargarepa nije bila ni malo slična današnjoj već ljubičaste ili žute boje, veoma dugačka i tanka. Današnji oblik i boju počela je da dobija U XVII. Šargarepa je veoma zdrava, naročito ako znate kako da je izaberete i pripremite. Evo šta sve treba da znate:
Slika: Chiots Run/flickr.com
11 zdravih činjenica o šargarepi
- Poboljšava vid – šargarepa je bogata beta karotenom koji se u jetri pretvara u vitamin A. On je neophodan za noćni vid. Studije su pokazale da se smanjuje rizik od poremećaja vida za 40%, kod onih ljudi kuji unose dosta beta karotena.
- Pomaže u sprečavanju stvaranja karcinogenih ćelija – šargarepa sadrži falkarinol koji ima antikarcinogena svojstva. Falkarinol je takođe i prirodni pesticid te štiti svoje korenje od gljivičnih oboljenja.
- Usporava starenje – visoki nivo beta karotena u organizmu deluju antioksidativno na oštećenu ćeliju (obnavlja je).
- Štiti kožu spolja (kao maska za lice) i iznutra – vitamin A štiti kožu od ultra ljubičastog zračenja. Nedostatak vitamina A dovodi do sušenja kože i krtosti kose i noktiju. Vitamin A sprečava preuranjeno boranje kože i stvaranje akni.
- Pomaže u sprečavanju infekcija, podiže imuni sistem – karotenoidi iz šargarepe osnažuju imuni sistem.
- Pomaže u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti, štiti srce i pomaže u sprečavanju moždanog udara – alfa karoten i lutein iz šargarepe utiču na bolje zdravlje srca. Studije su pokazale da oni ljudi koji pojedu više od 6 šargarepa nedeljno, smanjuju rizik od moždanog udara.
- Detoksikuje organizam – vitamin A pomaže jetri da izbaci otrove iz organizma.
- Štiti desni i zube – grickanjem sveže šargarepe čiste se zubi i podstiče stvaranje više pljuvačke, koja je alkalna te balansiranjem mikroflore održava usnu duplju zdravom.
- Reguliše crevnu funkciju – šargarepa ima antiparazitno svojstvo. To svojstvo zajedno sa pektinima (rastvorljivim biljnim vlaknima) pomaže u borbi protiv dijareje. Između ostalog, nerastvorljiva biljna vlakna pomažu pokretljivost creva te je šargarepa dobra u borbi protiv zatvora. Kod dijareje se šargarepa jede kuvana, a kod zatvora sveža.
- Pomaže u regulisanju telesne težine – bez obzira na sladak ukus, šargarepa ima veoma nisku kalorijsku vrednost te je zbog toga idealna namirnica u borbi protiv gojaznosti.
- Trudnice i deca – šargarepa je dobar izvor joda i provitamina A . Jod je veoma značajan za regulaciju funkcije tiroidne žlezde trudnice, koja utiče na rast fetusa, razvoj mozga i funkciju metaboličkih procesa. Provitamin A je bitan za pravilan rast i razvoj deteta.
Zanimljive činjenice o šargarepi
- Zečevi vole da jedu šargarepu, ali je ne smeju jesti previše jer će mnogo prirodnog šećara da stvori digestivne probleme. Kada zec pojede jednu šargarepu, to je kao kada bi čovek pojeo 20 komada. Bolje im koristi lišće od šargarepe.
- Šargarepe su drugo popularno povrće koje se pojede najviše na svetu posle krompira.
- Postoji preko 100 vrsta šargarepe, različitih veličina i boja od narandžaste, žute, bele do crvene i ljubičaste.
- Žene iz Engleske su u XVII veku nosile lišće šargarepe kao ukras na šeširima.
- Lišće šargarepe je veoma zdravo, preporuka je da se kuva u jelu.
Kako izabrati i čuvati šargarepu
Kada se bira, šargarepa treba da bude bez oštećenja, žive boje i dobre čvstine. Ukoliko ima na sebi sveže lišće, znači da je mlada.
Bez lišća, grubo očišćena od nečistoća u frižideru može da se čuva 2 do 3 nedelje. U zamrzivaču može da se čuva i do 8 meseci ukoliko je dobro očišćena i usitnjena, dobro je i da se nekoliko minuta obari pre zamrzavanja.
Šargarepa je najviše lekovita kada je termički obrađena! Tada će iskoristljivost beta karotena biti najveća.
Nutritivna vrednost šargarepe
Šargarepa je najbogatija beta karotenom, te se zbog toga najviše pisalo o njegovom delovanju na organizam.
Narandžasta boja šargarepe potiče od beta karotena.
Ona je takođe dobar izvor vitamina E koji pomaže u stabilizaciji moždanih ćelija i utiče na plodnost i ima antioksidativno dejstvo.
Niacin i vitamin B3 pomažu u regulaciji funkcionisanja digestivnog sistema, dobrog stanja kože i nervnog sistema.
Kako pripremiti šargarepu
Veliko je pitanje ko u šargarepi više uživa, dete ili roditelj. Ako se ponekad dete “nećka” oko šargarepe, možda bi trebalo promeniti način pripreme, a evo i jednostvavnih predloga za to.
Šargarepa je odlična i veoma slatka kada se gricka, jede u salati ili kuvana.
Recept za prilog od šargarepe sa brokolijem
Očišćenu šargarepu (4 manja komada) iseći do željene veličine, brokoli (1 manju glavicu) iscepkati na cvetove.
Spustiti je u ključalu vodu i kuvati oko 15 minuta, zavisno od veličine, treba da bude hrskava kada se ubode viljuškom. Brokoli kuvati ne duže od 5 minuta.
Povrće ocediti od vode, preliti kašikom maslinovog ulja (ili puter veličine oraha iseckati po povrću) i posoliti te dobro promešati.
Drugi način je ponuditi mu šargarepu uz gledanje poznatog crtanog filma Duška Dugouška.
Samo za mame – Maska za lice
Skuvati 3 šargarepe, izgnječiti ih i dodati 4,5 kašika meda.
Naneti na lice, ostaviti da deluje 10 minuta, pa isprati hladnom vodom.
Još recepata u tekstu: 10 fantastičnih recepata sa šargarepom
Autor: Dijana Radetić, nutricionista i mama Dijana za sebe kaže: “Ja sam nutricionista koji voli da kuva i da šije. Živim iste principe koje zagovaram i preporučujem drugim ljudima, a sve savete dajem iz ličnog iskustva. Moji recepti nisu neka velika otkrića u kuhinji, ali jesu trud koji omogućava da od istih namirnica koje koristimo u svakodnevnim obrocima, napravimo nešto što će izgledati drugačije, biti poznatog ukusa ali zdravo.” Još njenih recepata i saveta pronaćićete na linku Saveti i zdravi recepti. Kontakt: zdravljenadan@gmail.com Telefon: 061 2369 777 Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan. |