Kada je Albert Ajnštajn bio dete, samo je nekolicina očekivala da će on dati tako izuzetan doprinos nauci. Njegov jezički razvoj je kasnio, što je njegove roditelje toliko zabrinulo da su odlučili da se konsultuju sa lekarom. Njegova sestra je jednom priznala da je Ajnštajn imao „toliko problema sa jezikom da su se svi oko njega plašili da nikada neće naučiti da priča“. Kako je ovo dete od osobe sa mogućim smetnjama u razvoju postalo, bukvalno, Ajnštajn?
Deo odgovora na to pitanje simbolično pokazuju i dva poklona koje je Ajnštajn dobio od svojih roditelja kada je imao pet godina. Kada je Ajnštajn zbog bolesti proveo ceo dan u krevetu, otac mu je poklonio kompas. Za Ajnštajna je to bio misteriozni uređaj koji je podstakao njegovo interesovanje za nauku. Ubrzo nakon toga, Ajnštajnova majka, koja je bila talentovani pijanistkinja, poklonila je Ajnštajnu violinu. Ova dva dara aktivirala su Ajnštajnov mozak na prepoznatljiv način u pravo vreme.
Dečiji mozak se razvija postepeno, u tzv. kritičnom periodu. Prvi se javlja oko 2 godine, a drugi počinje tokom adolescencije. Na početku ovih perioda, broj veza (sinapsi) između moždanih ćelija (neurona) se udvostručuje. Dvogodišnjaci imaju duplo više sinapsi od odraslih. Pošto se učenje odvija u ovim vezama između moždanih ćelija, dvostruko više sinapsi omogućava mozgu da uči brže nego u bilo kom drugom trenutku života. Zato iskustva u ovom periodu utiču trajno na dečiji razvoj.
Ovaj prvi kritični period razvoja mozga počinje oko 2. godine i završava se oko 7. godine. Ovo je prva prilika da se izgradi temelj za holističko obrazovanje dece. Postoje četiri načina da se ovaj kritični period maksimalno iskoristi:
- negovanje ljubavi prema učenju
- naglašavanje širine, a ne dubine
- obraćanje pažnje na emocionalnu inteligenciju
- negledanje na obrazovanja male dece kao prethodnika „pravom“ učenju.
Podstaknite ljubav prema učenju
Mala deca treba da uživaju u procesu učenja, a ne da se fokusiraju na samu teoriju. Vaspitači i roditelji treba da istaknu radost isprobavanja novih aktivnosti i učenja nečeg novog. Moramo pomoći deci da shvate da su greške dobrodošle i normalan deo učenja.
Ovaj period je i vreme za uspostavljanje razmišljanja o rastu – uverenja da se talenti i sposobnosti razvijaju trudom. Vaspitači treba da izbegavaju etiketiranje dece i davanje univerzalnih izjava o njihovim sposobnostima. Čak su i komplimenti poput "Tako si pametan/a!" kontraproduktivni. Umesto toga, naglasite istrajnost i stvorite siguran prostor za učenje. Deca će naučiti da vole učenje ako pokažemo entuzijazam tokom procesa, a ne ako se fokusiramo na rezultate.
Fokusirajte se na širinu, a ne dubinu
Ako želite da uklonite naglasak na rezultatima tokom ove faze razvoja, naglasite širinu razvoja veština, a ne dubinu. Izlaganje dece raznim aktivnostima je osnova za razvoj veština u različitim oblastima. Ovo je vreme da se deca uključe u muziku, čitanje, sport, matematiku, umetnost, nauku i jezike.
Dejvid Epštajn (David Epstein) u svojoj knjizi "Raspon" (Range) tvrdi da često zanemarujemo i potcenjujemo širinu iskustva. Isticanje izvrsnosti u jednoj aktivnosti može biti prikladno u nekom trenutku života. Ali ljudi koji napreduju u svetu koji se brzo menja obično su oni koji prvi nauče da koriste znanje iz više oblasti, razmišljaju kreativno i apstraktno. Drugim rečima, našem društvu su potrebni dobro oblikovani pojedinci.
Dobro oblikovanje je posebno važno za decu od dve do sedam godina. Njihov mozak u razvoju je spreman da primi širok spektar veština. Ovaj „period uzorkovanja“, kako ga Epštajn naziva, veoma je važan. Ovo je period u kome deca mogu da se razvijaju – u svakom pogledu. Kasnije će biti dovoljno vremena za specijalizaciju.
Nemojte zanemariti emocionalnu inteligenciju
Da, želimo da deca dobro čitaju i nauče osnove matematike. Ali ne treba zanemariti emocionalnu inteligenciju. Prednosti učenja tokom ovog prvog kritičnog perioda razvoja mozga trebalo bi da se prošire na međuljudske veštine kao što su ljubaznost, empatija i timski rad.
Daniel Siegel i Tina Paine Brison u svojoj knjizi "The Whole-Brain Child" objašnjavaju važnost razvoja empatije kod dece. Empatija počinje prepoznavanjem sopstvenih osećanja. Zato predlažu da pomognemo deci ove starosne grupe da prvo odrede svoja osećanja ("Osećam se tužno."), a zatim ispričamo priču o tome šta ih je rastužilo ("Osećam se tužno jer sam želeo sladoled, a ti si rekao ne."). Kada deca vežbaju da prepoznaju emocije, vaspitači mogu početi da postavljaju pitanja koja ih podstiču da razmišljaju o osećanjima drugih.
Jedan od načina da se podstakne briga za druge je da se deca uključe u ono što odrasli rade za druge. Čak i ako dozvolite maloj deci da učestvuju u kućnim poslovima, ona mogu postati korisniji i brižniji ljudi.
Nemojte misliti da je obrazovanje male dece samo preteča „pravog“ učenja
Dečji mozak može da prima informacije na jedinstven način tokom ovog kritičnog perioda. Ako definišemo inteligenciju kao sposobnost učenja, deca između dve i sedam godina su možda najinteligentniji ljudi na Zemlji.
Istraživanja pokazuju da se neke veštine ne mogu naučiti ni približno tako dobro nakon ovog prvog kritičnog perioda razvoja mozga. Na primer, istraživanja pokazuju da deca ovog uzrasta najbolje mogu da uče jezičke obrasce, što im omogućava da savladaju drugi jezik skoro jednako dobro kao i maternji jezik. Međutim, kada deca napune 8 godina, njihova sposobnost učenja jezika se smanjuje, zbog čega ne mogu da govore drugi jezik kao svoj maternji. Isti efekat uzrasta se nalazi u učenju muzičkih sposobnosti, kao što je savršen ton.
Važno je napomenuti da Ajnštajna roditelji nisu upisali nastavu fizike, oblast iz koje će on kasnije dobiti Nobelovu nagradu. Naprotiv, Ajnštajnov otac ga je uključio u svoj inženjerski rad. Majka ga je upisala na časove violine jer je želela da voli i ceni muziku. Obe aktivnosti su uticale na holistički razvoj njegovog mladog uma. Primamljivo je smatrati obrazovanje u ranom detinjstvu pretečom „pravog“ obrazovanja, ali ovo su možda najvažnije godine.
Izvor: pametnica.harfa.hr