Zašto je važno pravovremeno prepoznavanje niskog rasta dece

3min
Svako dete za godinu dana treba da preraste svoje pantalone i da mu cipele postanu male. Ukoliko se to ne desi, njegov rast je usporen. Kada roditelji primete da im dete sporije raste, da je niže od...
Slika: amanda tipton/flickr.com

 

Prosečna vrednost brzine (tempa) rasta koju svako dete starije od četiri godine treba da ima je minimum 4,5cm svake godine do ulaska u pubertet. Ukoliko vaše dete raste manje od prosečnih vrednosti brzine rasta za uzrast, savet doktora je da se obratite prvenstveno svom pedijatru u Domu zdravlja koji će vas, ukoliko smatra za neophodno, uputiti odgovarajućem subspecijalisti.

 

Roditelji često greše kad veruju da će njihovo nisko dete izrasti u pubertetu. Naime, 80% telesne visine dete dostigne pre puberteta. Preostalih 20% se nadoknađuje u tom periodu. To znači da će nisko dete pre puberteta postati nizak čovek kao odrasla osoba.

 

Devojčice rastu u prvoj polovini puberteta, kada počinju da rastu dojke, pa sve do prve menstruacije. Dečaci, sa druge strane, intenzivno rastu u drugom delu puberteta, kada se javlja kosmatost i promenjena boja glasa. Nakon toga rast i jednih i drugih se usporava, tako da oni mogu da porastu još najviše nekoliko santimetara. Ono što je najvažnije jeste da je prosek godina u kojim deca ulaze u pubertet niži iz decenije u deceniju. Naime, nekada su devojčice i dečaci ulazili u pubertet u kasnom tinejdžerskom uzrastu – dok je danas taj uzrast 8-13 godina za devojčice i 9-14 godina za dečake. Pojava znakova puberteta u ranijem, odnosno kasnijem uzrastu od navedenih može navesti na sumnju da je dete u prevremenom, odnosno zakasnelom pubertetu.

 

 

Prosečna vrednost brzine (tempa) rasta koju svako dete starije od četiri godine treba da ima je minimum 4,5cm svake godine do ulaska u pubertet.

 

 

Različita oboljenja mogu da imaju posledice na rast, a danas postoji uspešna terapija za većinu njih. Deca koja imaju nedostatak hormona rasta, pored problema niskog rasta imaju i veći rizik za niz drugih poremećaja kao što su: metabolički sindrom, niska gustina kostiju, psihološki poremećaji.

 

Dakle, ako roditelji posumnjaju da nešto sa rastom njegovog deteta nije u redu – ukoliko je telesna visina deteta na karti rasta ispod -2SD ili 3.p.(trećeg percentila) ili ukoliko dete usporeno raste – lekaru treba da se jave pre puberteta jer rano otkrivanje poremećaja rasta u značajnoj meri poboljšava prognozu u pogledu mogućnosti dostizanja normalne telesne visine.

 

Danas postoji efikasna terapija inekcijama hormonom rasta, koja se primenjuje subkutano i svakodnevno. Zahvaljujući razumevanju i naporima Republičkog fonda zdravstvene zaštite, svoj deci sa navedenim uzrokom niskog rasta obezbeđeno je redovno snabdevanje i primena hormona rasta – delotvornog i dragocenog leka. Međutim, da bi lečenje bilo uspešno tj. da bi dete dostiglo visinu po svom genetskom potencijalu, važno je da se poremećaj otkrije na vreme, jer će, u protivnom, efekat lečenja biti znatno manji. Pogotovo kod dece koja su ušla u pubertet.

 

Zaostajanje u rastu se najbolje otkriva na redovnim sistematskim pregledima na kojima će pedijatar izmerenu telesnu visinu deteta uporediti sa standardnom kartom rasta. Danas su u našoj zemlji karte rasta dostupne svim pedijatrima i u elektronskoj i u papirnoj formi.

 

Lečenje hormonom rasta omogućava normalan rast tokom detinjstva kao i normalnu visinu u odraslom dobu. Osim uticaja na linearni rast, terapija hormonom rasta ima brojna druga korisna metabolička, kardiovaskularna i psihosocijalna delovanja.

 

 

 

 14292249_10153942588651452_5073906064343618543_n Autor: Dr Vladislav Bojić, Univerzitetska dečja klinika Tiršova, Beograd

 

Dan deteta niskog rasta obeležava se 20.09. širom sveta, pa i u Srbiji, a treća nedelja septembra je Nedelja deteta niskog rasta. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *