Džon i Karen MekDonald Luis, otac i majka dvoje već odrasle dece, i psihoterapeuti koji se već godinama bave edukacijom roditelja, smatraju da roditelji, kada postavljaju nerealna očekivanja pred decom, rade to nesvesno i iz dobre namere. Često kada su očekivanja postavljena vrlo visoko, iako to oni rade u ime ljubavi, zapravo, čine veliku štetu detetu. Najčešće se ta „šteta“ vidi kroz to koliko je dete spremno da radi domaće zadatke i obavlja školske (i vanškolske) aktivnosti.
U zavisnosti od toga kakvog je dete temperamenta, neka deca se maksimalno trude da postignu sve ono što im roditelji postavljaju kao izazove, koji mogu nekada biti vrlo visoki i nedostižljivi. Često su to deca odlični učenici, ali im nedostaju neke druge životne i socijalne veštine. Tužno je to što oni rade domaće zadatke i postižu visok školski uspeh ne zbog sebe i unutrašnje motivacije, već kako bi izbegli kritiku ili kaznu od roditelja perfekcionista. Dakle, njima nedostaje samomotivacije koja je važna životna veština.
Međutim, postoji ona druga grupa dece koja ne radi domaće zadatke i ne postiže očekivani uspeh u školi. Cilj svakog deteta, pa i svih nas, je da budemo prihvaćeni i značajni u jednoj socijalnoj sredini. Deca to najčešće očekuju od svojih roditelja ili staratelja. Međutim, kada im iz nekog razloga ta emocionalna potreba nije zadovoljena, često se ponašaju tako da odrasli to tumače kao „neposlušno“ ponašanje.
Dete nesvesno kroz izbegavanje da radi domaće zadatke signalizira roditeljima da mu nije zadovoljena potreba da bude prihvaćen i značajan svojim roditeljima i porodici.
Po Rudolfu Drejkursu, jednom od uticajnijih dečijih psihijatara, kaže da dete kroz to „neposlušno“ ponašanje šalje poruke svojim roditeljima da mu treba hrabrenje i drugačiji pristup, a ne kažnjavanje, osuđivanje i kritika. Dete nesvesno kroz izbegavanje da radi domaće zadatke signalizira roditeljima da mu nije zadovoljena potreba da bude prihvaćen i značajan svojim roditeljima i porodici.
Neka deca neće raditi domaći zadatak zato što žele da privuku više pažnje na sebe (traženje previše pažnje). Često će ta deca tražiti da im roditelji pomažu i više nego što im realno treba, a roditelji će ili osećati krivicu (zato što im ne poklanjaju više pažnje) ili će biti iznervirani (zato što dete radi to što radi). Iza tog ponašanja deteta stoji uverenje: „Pripadam ovoj porodici samo kada je na mene usmerena specijalna pažnja“
Ukoliko se roditelji često svađaju sa svojom decom oko neurađenih domaćih zadataka, i oseća se negativna atmosfera u porodici sa mnogo ljutnje, onda najverovatnije dete, kroz nezavršavanje svojih školskih obaveza, želi da pokaže kako se njim ne može kontrolisati. Iza tog ponašanja najverovatnije stoji uverenje: „Pripadam ovoj porodici samo kada sam ja glavni, ili bar kada ne dozvolim da me drugi kontrolišu“ (pogrešno usmerena moć).
Kada dete nesvesno misli da uopšte ne pripada porodici i da su roditeljima važnije ocene, a ne njegova ličnost, često se oseća povređeno. U tim situacijama dete može birati da ne radi domaći zadatak, zato što smatra da je to način kako može da se osveti i povredi svoje roditelje za tako nefer tretman prema njemu (osveta).
I na kraju, jedan od razloga izbegavanja školskih obaveza može biti i detetovo nesvesno uverenje da on ne pripada toj porodici i da bi najbolje bilo da roditelji odustanu od njega (odustajanje). Osećanja kroz koja roditelji mogu da prolaze su bespomoćnost, očaj, beznadežnost, neadekvatnost kao roditelja.
U zavisnosti koji pogrešan cilj ponašanja je dete izabralo, zavisi i kako mu prići kako bi se disciplinovalo i počelo redovnije da radi domaće zadatke.
|
|
||||
|
|
||||
|
|
||||
|
|
||||
|
|
Da bi bilo koja od ovih navedenih tehnika uspela, potrebno je da roditelj ima kvalitetan odnos sa svojim detetom i da ga uprkos problemima sa domaćim zadacima i školskim uspehom, pokazuje da ga voli baš onakav kakav je. Dakle, da mu non stop šalje poruke ljubavi.
Ukoliko nijedna od navedenih tehnika ne pomogne, uvek je dobro konsultovati se sa savetnikom za roditelje kako bi se zajednički, sa dobro napravljenom strategijom, pristupilo detetu.