Slika: devinf/flickr.com.
Očajni roditelj zna da i najtvrdoglavije dete koje sve odbija može da “padne” na dobro ubeđivanje i “pravu ponudu”. Kada se nađe pravi mito koji deluje na dete, uspeh je zagarantovan. Bilo da se radi o lizalici, dodatnom džeparcu ili više vremena ispred kompjutera, svako dete ima neku “cenu” koju će roditelj iskoristiti čim je pronađe. Postoji samo jedan mali problem. Podmićivanje ne funkcioniše i može se vratiti kao bumerang.
Različite studije pokazuju da podmićivanje, čak ni u vidu nagrade koju dete može da očekuje, nema dugotrajnog efekta. Dokazano je da ljudi kojima se ponudi nagrada za završavanje nekog zadatka imaju samo početni interes koji potpuno gube kada se nagrada ukloni.
Postoji nekoliko mogućih razloga za ovo:
- Obećanje nagrade premešta fokus sa zadatka na nagradu pa obavljanje zadatka postaje sekundarno.
- Obećavanje nagrade navodi decu na razmišljanje tipa “šta je toliko loše u ovom zadatku da moram da budem nagrađen?”.
- Nagrade promovišu slab učinak i traženje prečica da bi se što pre došlo do nagrade.
- Nagrade stvaraju ideju da je moguće dogovoriti se oko svega pa deca mogu da odbiju da rade bilo šta što ne donosi nagradu.
Šta da rade roditelji?
Cilj roditelja je da dete uradi nešto zato što je to ispravno. Umesto podmićivanja, bolje je razmišljati o sledećim stvarima:
- Zašto je važan taj zadatak? Nemojte podmićivati dete da bi obavilo svoje obaveze u kući, da bi učilo i sl. Umesto da podmićujete, komunicirajte. Naučite dete pravim vrednostima i usredsredite se na njihovu važnost. Zapamtite, nagrade su kratkotrajna pomoć, ali dete ne može da nauči prave vrednosti i principe kad vlada spoljašnja motivacija kao što je nagrada.
- Zajednički rad obogaćuje iskustvo: umesto da nudite nagrade, radite zajedno tako da obavljanje određenog zadatka bude suštinski pozitivno i doživljeno kao prava nagrada zbog pozitivnog zajedničkog iskustva. Na primer: sređujete zajedno plesajući i pričajući ili pretvaranjem slaganja igračaka u igru i sl.
- Onaj ko završi zadatak se odlično oseća: prava nagrada za urađenu stvar je ta što smo je uradili. Usredsredite fokus vašeg deteta na istinske nagrade koje dolaze iz osećanja da smo nešto postigli. Ako su ocene dobre, razgovarajte o osećanju koje tak uspeh izaziva i zašto. Pitajte dete kako planira da održi taj uspeh. Tražite posledice njegovog rada i naglašavajte ih pitanjima o tome kako se dete oseća zbog postignutog uspeha.
Kada je podmićivanje dozvoljeno?
Neki poslovi i zadaci jednostavno nisu zabavni. Ne postoji ništa što možete da uradite da biste to promenili. Šta je to što bi moglo da motiviše šestogodišnjaka da sredi svoju sobu ili isprazni korpu za smeće? Kako ubediti dete da sedne u sedište kada ono mrzi da je vezano? U savršenom svetu, deca bi instinktivno trebala da budu motivisana za sve što im roditelji kažu, ali nije baš tako jednostavno.
Problem je u tome što podmićivanje može da dovede do toga da dete ne želi da radi ništa dok ne zna da će dobiti nagradu.
Ovo možete sprečiti tako što ćete dete nagrađivati nasumično i samo nakon što je završilo svoj zadatak. Na ovaj način dete neće stalno očekivati nagradu za svoje obaveze. Istraživanja pokazuju da neočekivane nagrade pozitivno deluju na motivaciju i samopouzdanje.
Da li vi, i koliko često, podmićujete dete? Da li ste primetili da vaše dete očekuje nagrade posle svojih uspeha?