Permisivni (popustljivi) stil roditeljstva je kombinacija emocionalne topline i slabe kontrole. Glavni cilj ovakvog roditeljstva je zadovoljavanje svih detetovih zahteva i želja. Odnos roditelj – dete temelji se na velikoj emocionalnoj osetljivosti roditelja naspram deteta, na prevelikoj slobodi i bez postavljanja granica, pravila i kontrole u ponašanju.
Za zdrav razvoj detetu su potrebne granice, naravno razumne i odgovarajuće. Evo šta se dešava kada nema granica:
Roditelji ispunjavaju besmislene želje uz štetne posledice
Na primer, ako detetu ne postavite granicu do koje treba da bude uveče u krevetu i puštate ga da ostane budno do kasno posledica će biti umorno i nervozno dete koje ne uspeva da ispuni svoje obaveze. Ne samo da nije prijatno živeti sa ovakvim detetom već ono gubi i sigurnost u sebe jer ne uspeva da postigne sve što druga deca postižu.
Slika: kourtlynlott/flickr.com
Detetove želje su ispunjene na račun drugih
Taj drugi može da bude bilo ko: brat ili sestra, roditelj, radnik restorana u kome se nalazite, itd. Ali ovo je ipak najgore za samo dete kome je sve dopušteno. Ono uči da u odnosima sa drugim ljudima treba uvek da bude po njegovom i to će mu otežati sklapanje prijateljstava ili sklapanje pravog partnerskog odnosa. Deca kojoj je sve dozvoljeno odrastaju u osobe “koje misle samo na sebe” i koje su “razmažene”.
Slika: atkinson000/flickr.com
Dete uči da su razočarenje ili tuga nedopustivi
Kada dete u jednom trenutku shvati da će njegovi roditelji uraditi sve kako ono ne bi doživelo razočarenje ono nauči da je ovo osećanje nedopustivo. Ono će zatim do kraja života raditi šta god je potrebno da izbegne sve za šta misli da će biti nepodnošljivo ako se desi. Odbrana od razočarenja navodi na poduhvate koji su štetni za samo dete: izbegavanje rizika, zahtevanje da sve bude po njihovom, varanje za pobedu i sl. Osobe koje nikada ne nauče da se nose sa težim osećanjima imaju nisku emotivnu inteligenciju.
Slika: divinedecay/flickr.com
Dete nikada ne nauči da sebi samo postavi granice
Znati sebi postaviti granice je ključna veština za prolazak kroz srednju školu i prelazak u odraslo doba. Dete koje ovo nauči nikada ne razvije samodisciplinu i ne zna da postavlja sebi ciljeve i radi na njima iako je ova veština neophodna za stvaranje srećnog života. Može se zato reći da permisivno roditeljstvo sabotira detetovu sposobnost da se ostvari u životu.
Slika: atkinson000/flickr.com
Dete ne nauči da sreća ne dolazi iz ispunjenja želja
Srećan čovek može da ostane srećan čak i kada se bori sa razočarenjem i sreća uopšte nije direktno povezana sa ispunjavanjem jedne želje za drugom. Dete koje ovo ne nauči će najverovatnije ceo život da provede u traganju za “još jednom” stvari za koju misli da će ga učiniti srećnim, da bi svaki put video kako mu sreća izbegne.
Slika: adwriter/flickr.com
Mnogo mu je teže da razvije unutrašnju sreću
Ovde se misli na sreću koja nije povezana sa nekim spoljnim uticajem ili događajem. Dete ne uspeva da pronađe sreću u sebi jer ima problema u uspostavljanju dubokog pozitivnog poštovanja prema sebi.
Postojana unutrašnja sreća dolazi iz prihvatanja i razumevanja samog sebe, uključujući osećanja kao što su bes, tuga i razočarenje. Roditelji koji se ne suočavaju sa tim delom detetove ličnosti šalju poruku da su ovakva osećanja neprihvatljiva. Deca tada osećaju da nisu u potpunosti voljena.
Slika: tanya little/flickr.com
Dete misli da nema nadležnih
Kada se kaže “deca ispituju granice” misli se na osnovnu dečiju potrebu da znaju da roditelji imaju drugačije uloge od njih, ka na primer da obezbede deci sigurnost. Deca žele da imaju granice jer žele da neko bude nadležan za ono što se dešava da bi se osećala sigurnije. Za dete je teško odrastanje bez osobe koja ga štiti od strašnih stvari koje mogu da se dese.
Slika: miss.libertine/flickr.com
Roditelji prave ustupke oko stvari koje su im važne
Permisivni roditelji prave konstantne ustupke, čak i kada se radi o važnim stvarima. Na primer, mogu da dopuste detetu da se ružno ophodi prema njima ili mu mogu dozvoliti da uživa u igranju igrica umesto da se skoncentriše na domaći zadatak, čak i kada to negativno utiče na rezultate u školi. Ovakvi ustupci čine roditeljstvo manje zahvalnim poslom jer roditelj žrtvuje očekivanja koja su mu važna i koja su od koristi za dete.
Slika: deanwissing/flickr.com
Ugrožen je odnos roditelj-dete
Popustljiv stil roditeljstva ugrožava odnos roditelj-dete jer dete ne može da se uzda u pomoć roditelja pri svakom osećanju, ne oseća se povezano sa njima. Kada dete ne veruje da će roditelj nametnuti pravila koja mu pomažu da bude zdravo i sigurno (“Dobro, ne moraš sada da staviš kacigu ako te toliko nervira… Dobro, mislim da možeš da ostaneš na žurci celu noć iako nema odraslih tamo.”) dete ne poštuje roditelje i izaziva ih tražeći granice (i dokaz da je voljeno). Kada dete maltretira roditelje oni se ljute i postaju ogorčeni, što vodi do zapostavljanja brige o detetu.
Slika: demandaj/flickr.com
Da li ste vi previše popustljivi?