Uprkos pričama o mršavljenju, Alen Barkli, dijetetičar i predstavnik za javnost Udruženja dijetetičara Australije, kaže da ne postoje naučni dokazi koji potvrđuju da je izbegavanje hleba u večernjim satima korisno.
,,Naš organizam je sposoban da se izbori sa svim makro hranljivim materijama’’, kaže Alen. ,,Zato je u redu jesti ugljene hidrate za doručak, ručak i večeru.’’
Svođenje unosa ugljenih hidrata na minimum nije čarobna formula za mršavljenje. I za sve je potrebno vreme.
,,Ljudi samo smanjuju unos kalorija’’, kaže Alen. ,,Za večeru obično imamo ugljene hidrate u obliku pirinča, testenine, krompira ili hleba. Oni čine barem polovinu obroka, što je znatna količina hrane. Smanjujete kalorije tako što ih eliminišete i, da, to će vam pomoći da smršate.’’
Na primer, ako izbacite 100 grama porcije testenine, smanjićete unos za 1464 kilodžula (161 kaloriju). Ako izbegnete šolju obarenog pirinča, to je 836 kilodžula (200 kalorija) manje. U pitanju je prosta matematika. Zato mršavite.
To ne znači da u potpunosti treba da izbacite ugljene hidrate iz ishrane. Ugljeni hidrati su neophodno gorivo. Radi se samo o tome da treba odvojiti ,,dobre’’ od ,,loših’’.
,,Rafinisani previše procesovani i šećerni ugljeni hidrati, koji su procesovanjem izgubili vitamine i minerale i hranljiva vlakna, nisu dobar izbor’’, objašnjava Alen. Čokoladni kolač može da ima bolji ukus od činije kinoe ali ima duplo više kalorija a malo prednosti po zdravlje.
Prema Alenovim rečima, dobri ugljeni hidrati su neprocesovani i još uvek puni ,,svega dobrog što je priroda namenila’’. Tu spadaju hleb i cerealije od celog zrna žitarica, smeđi pirinač, mahunarke, testenina kao ceo obrok, voće, povrće i mlečni proizvodi kao što su mleko i jogurt.
,,Ova hrana je izuzetno hranljiva i obezbeđuje neophodne vitamine i minerale i hranljiva vlakna,’’ kaže Alen. Takođe vam pomaže da duže ostanete siti.
Ali, evo u čemu je začkoljica: ugljeni hidrati u stvari mogu da vam pomognu da smršate.
Rezultati jedne izraelske studije iz 2016. godine, objavljene u časopisu Journal of Obesity, razbijaju mitove o tome da ne treba jesti ugljene hidrate posle 5 sati popodne. Studija se sastojala od dve grupe: osoba koje su jele ugljene hidrate tokom celog dana (kontrolna grupa) i osoba koje su jele 80 odsto ugljenih hidrata uveče (eksperimentalna grupa). Obe grupe su unosile isti ukupan broj kalorija i istu količinu makro hranljivih materija. Ali, oni koji su jeli veći deo ugljenih hidrata uveče su mnogo više smršali i izgubili više sala u periodu od šest meseci.
Zato unos ugljenih hidrata uveče ipak nije loša ideja.
Naprotiv, prema Alenovim rečima, jesti kasno uveče je generalno u redu: ,,Nije dobro jesti i otići pravo na spavanje, jer ćete imati problema sa varenjem – u pitanju je prosta mehanika’’, kaže on. ,,Ali, osim toga, niste potpuno neaktivni dok spavate – prolazite kroz različite faze i metabolizam može da vam se ubrza. Vi u stvari i dalje trošite energiju.’’
Alen je pobornik unosa ugljenih hidrata uveče. Ne samo da zadovoljavaju i čulo ukusa i želudac, već imaju još jednu iznenađujuću prednost: ,,aminokiselina triptofan raste kada unosimo ugljene hidrate, što povećava nivo serotonina, a to nam zauzvrat pomaže da zaspimo uveče’’, kaže on.
I eto odakle potiče jedan od najstarijih trikova na svetu: ne možete da zaspite? Popijte čašu toplog mleka pre spavanja. Preskočite keks – on vam neće biti od koristi.
Izvor: goodfood.com.au