Sigurno vam je poznata sledeća situacija: “Naravno da je Jelena prva dobila povišicu. Mlada, zgodna, stalno flertuje sa šefom Mićkom”, gunđa koleginica koja je očekivala da ona dobije povišicu. “Ona mršavica, što je poslednja došla? Ma sigurna sam da je anoreksična!”, odgovara joj prijateljica uz jutarnju kafu u kancelarijskoj kuhinjici.
Kroz ovaj ili sličan scenario smo mnoge prošle. Ali, da li ste osetile utehu koju nekoliko manje ili više zlobnih komentara na račun nekog od neomiljenih kolega mogu da pruže u trenutku nezadovoljstva ili pada samopouzdanja? Bilo da ogovaramo sa prijateljicama, kolegama ili rodbinom, često negativni komentari o drugima mogu da učine da se sami osećamo bolje.
Ogovaranje gradi društvene veze između pojedinaca iz veoma jednostavnog razloga – zajednička negativna osećanja su mnogo snažnija od zajedničkih pozitivnih emocija. Dve osobe koje se ne poznaju će osećati veću bliskost ako podele nešto negativno o trećoj osobi nego ako kažu nešto lepo o istoj toj osobi. To je jedan od načina da pokažu jedno drugome da dele iste vrednosti i osećaj za humor. Uz to ide i uzbuđenje zbog “grešnog ponašanja” jer bismo po definiciji trebali da budemo pristojni i pozitivni sa osobama koje ne znamo.
Naš apetit za ogovaranjem je prosto nezasit. Ponekad unapred uzdahnemo kad čujemo uvod “Moram nešto da ti ispričam, ali ne smeš nikome da kažeš!”, jer već razmišljamo kako ćemo i sami morati da podelimo tu informaciju osobi od poverenja uz isto ograničenje. Logika iza toga je jednostavna – kada govorite loše stvari o nekome automatski delujete loši, što znači da ljudi mogu da ogovaraju samo sa osobama kojima zaista veruju. Time zauzvrat osvajamo poverenje osobe kojoj se poveravamo i navodimo i nju da podeli svoje tajne sa nama.
Pozitivna funkcija ogovaranja
Ogovaranje ima i pozitivnu ulogu u uspostavljanju vrednosti u okviru jedne društvene grupe. Ono služi da ukaže na granice, koristeći sramotu kao alat da sve pridošlice uveri u to koja pravila treba poštovati da bi se uklopili. Antropolozi čak smatraju da je ogovaranje imalo značajnu ulogu u evoluciji – u razvoju mozga, njegova teza kaže da se jezik razvio zbog potrebe za ogovaranjem, a ne da je ogovaranje nastalo kao posledica postojanja jezika.
Ogovaranje nam omogućava da govorimo o ljudima koji nisu prisutni, kao i da naučimo druge kako da se postave prema osobama koje prethodno nisu upoznali. Uz pomoć njega možemo da saznamo dosta o klimi na novom poslu i pre nego što počnemo tamo da radimo. Takođe predstavlja i vid pomoći za uspeh na društvenoj lestvici. Često pričamo o neuspesima koje su doživeli rivali na poslu, a dešava se i da uživamo u tuđem problem iako uz osećaj stida zbog takvog stava.
Ogovaranje i mi
Postoje naravno i drugi motivi za ogovaranje – ponekad to radimo da bi obezbedili podršku i razumevanje za sebe, jer ogovaranjem drugih na indirektan način govorimo i o sebi. Ponekad je zabavno imati monopol na zanimljivu konverzaciju sa prijateljima kad imate infrmaciju koju niko drugi ne poseduje, to čini da se osećamo superiornijim.
Ogovaranje može da bude i veoma rizično: vrlo brzo može da dovede do čudne atmosfere i nepoverenja. Žrtva ogovaranja nije u poziciji da se brani, pa samim tim nastaje i trag sumnje kod većine slušalaca. Kad neko jednom ukalja nečiju reputaciju, jako je teško poništiti taj efekat. Interesantno je da negativne informacije ljudi smatraju istinitijim od pozitivnih pa ih time i lakše prihvataju i duže pamte.
Međutim, ogovaranje i sami možemo da iskoristimo za nešto dobro, ako onog trenutka kada osetimo da agresiju koju osećamo kanališemo kroz poriv za ogovaranjem, u poziciji smo da naučimo nešto više o sebi i upoznamo i tamniju stranu svog karaktera. Ogovaramo onda kad osetimo da neko nije fer prema nama. Čim prestanemo da se osećamo kao žrtva, energija koju bismo uložili u ogovaranje može da se prekanališe u lični razvoj. Uz to novo osećanje sigurnosti u sebe, nemamo više potrebu da potcenjujemo druge da bi se sami osećali dobro.
Kad ste poslednji put učestvovali u rundi sočnog ogovaranja na poslu ili u društvu? Osećate li krivicu kad ogovarate?