Mnogi naučnici i psiholozi će vam potvrditi značaj porodične večere za dobar razvoj vašeg deteta. Ovaj ritual neće sam od sebe sprečiti vaše dete da propuši ili ne psuje, ali vam može pomoći da imate rutinu i praksu koja će doprineti detetovom opštem blagostanju.
Na porodičnu večeru treba da gledate kao na alatku koja će vam pomoći da izgradite pozitivnu porodičnu kulturu. Prava korist od nje je prilika da usporite zajedno sa porodicom, nađete se licem u lice, pričate na miru, pružite podršku jedni drugima i jačate vaš odnos. Evo kako da izvučete najbolje iz porodične večere:
Budite konzistentni
Najveću korist ćete imati ako od porodične večere napravite sveti ritual. Kada god možete, zakažite svoje obaveze i aktivnosti tako da ne ometaju porodičnu večeru. Neretko ćete čuti da i veoma zauzeti poslovni ljudi na visokim pozicijama dođu kući kako bi večerali sa porodicom a onda se vraćaju na posao. Rade sve što mogu da ne bi propustili večeru.
Svakako, ne treba da budete prestrogi prema sebi ako nekada propustite večeru. Istraživanja pokazuju da deca koja najmanje tri puta večeraju sa roditeljima imaju koristi od toga. Dakle, samo se potrudite da budete konzistentni koliko možete.
Slika: MattysFlicks/flickr.com
Odaberite obrok koji vama odgovara – to ne mora biti porodična večera
Ako su rasporedi vaših ukućana toliko različiti da je nemoguće da se svi okupite baš za večeru, potrudite se da to bude bilo koji drugi obrok. Istraživanja pokazuju da prednosti koje zajednički obrok pruža porodici nisu ograničene samo na večeru. Podjednako je dobro za vas da se okupite na doručku, ručku ili čak samo za desert! Ključ je u tome da budete zajedno kao porodica i to redovno. Hrana u tome samo pomaže tako što dodaje nivo udobnosti, opuštenosti i uživanja pa se tada lakše komunicira i povezuje.
Slika: Aidan-Sally/flickr.com
Uključite decu u kuvanje
Da li ste primetili da deca vole da pomažu u kuhinji? To se primećuje i kod male dece. Ako im dopustite da učestvuju u pripremi jela, deca će više ceniti hranu i naučiće se vrlo važnoj veštini na koju se mogu osloniti i kada se odvoje od vas. Uz to, ovo vam daje i mogućnost da započnete razgovor sa decom i pre nego što svi sednete za sto.
Slika: Stephanie Sicore/flickr.com
Povremeno naručivanje hrane ili izlazak na zajedničku večeru nisu loša ideja
Kuvanje kod kuće je idealno iz više razloga, prvenstveno zbog zdravlja i troška, ali uvek se može desiti da nemate vremena ili volje za kuvanje. To je u redu – zapamtite da je najvažnije da nađete vreme za zajednički obrok pa čak i ako se radi o poručivanju hrane ili o odlasku u restoran a što je ponekad bolje za vas.
Slika: Eric Lewis/flickr.com
Izbacite telefone i tablete iz priče
Svrha porodične večere jeste da se zbližavate sa članovima porodice što bolje možete. To nikako ne možete da postignete ako svako gleda u neki ekran, TV ili telefon. Uvedite zato pravilo da nema nikakve elektronike dok se jede.
Slika: SmartSign/flickr.com
Pustite neku finu muziku za uživanje
Umesto televizora, odlična stvar za veselu atmosferu je neka dobra muzika. Ovo možete iskoristiti i za učenje dece različitim zvukovima – ako jedete italijansku hranu, pustite italijansku muziku npr. Ponekad pustite dete da bude DJ i pusti svoje omiljene pesme. Tako ćete vi upoznati njegovo ukus. Svakako, muzika doprinosi dodatno veseloj i posebnoj atmosferi.
Slika: Mario Spann/flickr.com
Naučite decu manirima
Zajednički obroci su idealna prilika da decu naučite manirima i bontonu. To su stvari koje ćete morati da ponavljate sto puta zajedno sa mališanima, ali tako ih učite kulturi koja će im pomoći da se ponašaju civilizovano i učtivo i van vašeg kuhinjskog stola.
Slika: Rachel Coleman/flickr.com
Vežbajte pravilo 10-50-1
Kako je cilj porodične večere razgovor o temama širim od toga da li je hrana dovoljno slana. Autor knjige „Tajne srećnih porodica“ Brus Fejler savetuje primenu pravila 10-50-1 prilikom porodične večere:
– Neka vaš cilj bude 10 minuta kvalitetnog razgovora. Istraživanja su pokazala da je to prosečna dužina kvalitetnog razgovora tokom jela, tako da neka to bude i vaša polazna tačka. Možda ne zvuči puno, ali 10 po 10 minuta razgovora svaki dan je više nego dovoljno na duge staze.
– Pustite dete da priča 50 odsto vremena. Istraživanja pokazuju da odrasli obično potroše 2/3 od 10-minutnog razgovora. Iako deca sigurno mogu da čuju dosta korisnih stvari od vas, sigurno i vi želite da čujete šta deca imaju da vam kažu.
– Naučite dete 1 novu reč za svaki zajednički obrok. Studije pokazuju da deca koja redovno večeraju sa porodicom imaju bogatiji rečnik nego deca koja to ne rade. Ali zajedničke večere neće same od sebe naučiti decu novim rečima. Vi se potrudite da vaša deca nauče nešto novo svaki put. Možete se igrati igara već dok su deca mala – na primer, vi kažete „voće“ a onda svako treba da nabroji što više povezanih termina ili donesete novine za sto pa, tokom večere, svako nađe reč koju ne zna i onda zajedno nalazite njeno značenje.
Slika: Fort Rucker/flickr.com
Pokrenite važne teme i priče za stolom
Ako želite da tokom svake zajedničke večere imate 10 minuta kvalitetnog razgovora, moraćete da postavljate deci puno pitanja. Ona će vam nekada odgovoriti a nekada i ne, ali pokušavajte da dobijete odgovor na drugi način. Nemojte samo da pitate dete kakav je bio njegov dan, pitajte ga šta je naučilo taj dan ili šta je najlepši do tog dana i slično. Pitajte dete da li je videli ili pročitalo nešto zanimljivo. Kako deca rastu, počnite da uvodite i važne događaje i pitajte ih šta misle o tome.
Slika: Jacob Botter/flickr.com
Pričajte sa decom o istoriji svoje porodice
Psiholozi smatraju da deca koja poznaju istoriju svoje porodice imaju jači smisao za kontrolom svog života, veće samopouzdanje i osećaju veću povezanost sa porodicom od dece koja ne poznaju istoriju svoje porodice. Psiholozi Djuk i Fivuš su čak i otkrili da je najbolji znak emotivnog zdravlja i sreće deteta njihova sposobnost da odgovore na pitanja poput:
– Da li znaš gde su tvoji baba i deda odrasli?
– Da li znaš u koju su srednju školu išli tvoji mama i tata?
– Da li znaš gde su se tvoji roditelji upoznali?
– Da li znaš za neku bolest ili drugi strašan događaj koji se desio tvojoj porodici?
– Da li znaš šta se dešavalo kada si rođen/a?
Oni veruju da poznavanje porodične istorije detetu pruža osećaj jake međugeneracijske povezanosti i osećaj da pripada nečemu većem od sebe samog. Kroz priče o borbama i trijumfima svoje porodice, deca grade i svoju snagu i otpornost. U tom cilju jako je dobro da deca slušaju priče o usponima i padovima pri čemu je porodica uvek bila tu za svakoga. Jer, ako je deda uspeo u mnogo gorim životnim uslovima, može i unuk.
Slika: Robin Hutton/flickr.com
Da li u vašoj kući postoji obavezan zajednički obrok?