Neka deca mogu instiktivno da prepoznaju različita osećanja da adekvatno reaguju na njih, dok druga deca zahtevaju namensko učenje ovih veština. Ona se susreću sa različitim emocijama svakodnevno i za neke od njih to može biti iscrpljujuće.
Psiholozi ističu 5 glavnih elemenata emocionalne inteligencije i to: samosvest, samokontrola, motivacija, empatija i socijalne veštine. Svaki od njih ima ključnu ulogu u detetovom snalaženju kroz život. Prepoznavanje emocija, kako kod sebe tako i kod drugih, ima veliku ulogu u interpretiranju događaja i donošenju ispravnih odluka. Svaki od ovih instrumenata pomaže detetu da se dobro kreće kroz život i upravo zato mu je potrebna emocionalna inteligencija. Deca često neadekvatno reaguju jer nisu u stanju da prepoznaju određeno osećanje. Prepoznavanjem sopstvenih emocija i dobrim tumačenjem tuđih emocija i osećanja stiče snagu i znanje da verbalizuje svoje potrebe.
Učenje emocionalne inteligencije nije nešto što se postiže preko noći, ali za početak možete da krenete sa ovim jednostavnim aktivnostima:
Pomozite detetu da prepozna svoje emocije
Ovaj korak je obavezan za početak. Možda vaše dete ne može da shvati sa kojim emocijama se nosi. Možda razme samo bes i sreću ili sreću i tugu. Ali to su dve krajnosti i deca mogu za čas posla da pređu iz jedne u drugu. To nikako ne može dobro da utiče na njihovo fizičko i psihičko zdravlje.
Razgovarajte o vlastitim emocijama
Vaše emocije možda mogu da budu od najveće koristi za vaše dete. Zato, budite otvoreni i pričajte o njima. Istaknite ih svaki put kada se setite. Podelite sa detetom kako se osećate pred važan sastanak, recite mu ako ste nervozni. Istaknite da ste uzbuđeni ako treba da vidite nekoga koga niste dugo videli. Dajte detetu do znanja da svako ima emocije, pa i vi.
Vaša situacija sa detetom može da se opiše kao odnos glumca na sceni i publike. Dete konstantno posmatra svaki vaš pokret i sluša svaku vašu reč. Kada se osećate isfrustrirano podelite to sa vašim detetom i pokažite mu u praksi na koji način se nosite sa tim.
Uključite sve ukućane
Kada prođete emocije deteta i vas, slobodno uključite i ostale ukućane. Možete da napravite listu emocija i da ih stalno dodajte na listu kada prepoznate neku koja nije na njoj. Svaku emociju možete i da štiklirate kada je prepoznate kod nekog ukućana. Pokažite vašem detetu da svi imaju emocije, da ne postoje samo sreća i tuga, da postoj još mnogo emocija i da je dobro da ih pokazujemo.
Igrajte se prepoznavanja emocija u javnosti
Sledeći korak može da bude skretanje pažnje sa osećanja članova porodice na posmatranje emocija drugih ljudi oko vas. Ako se nađete u prodavnici i vidite dete kako plače zbog toga što tata neće da mu kupi igračku koju ono želi, možete na to detetu skrenuti pažnju. I to tako što ćete reći na primer „ Ovo dete ima sigurno težak dan. Šta misliš, kako se oseća? Šta misliš da njegova majka može da uradi da bi mu pomogla? Kako bi ti reagovao da si na njegovom mestu?“