Svima nam je za funkcionisanje potreban novac, ali on ne bi trebalo da bude cilj našeg delovanja budući da nas neće učiniti potpuno srećnim. Istraživanja su pokazala da kada materijalna sredstva pređu granicu siromaštva, tj. kad imamo dovoljno resursa za normalan život, dalje povećanje materijalnih sredstava ne utiče na naš osećaj sreće.
Tačnije, siromaštvo i nedostatak osnovnih resursa za život utiču na nezadovoljstvo, ali dodatno povećanje materijalnih resursa ne utiče na veći doživljaj zadovoljstva. Tada postaje važno ko smo zapravo mi, kako se osećamo, šta je to što nas raduje i, možda najvažnije, kako provodimo naše vreme.
Važno je na koji način provodimo naše slobodno vreme
Puno je stvari u životu na koje ne možemo da utičemo i prvi korak prema pravoj sreći je postizanje realnog pogleda na stvarnost i naš život. Jedna od najvažnijih stvari o kojoj donosimo odluku i nad kojom imamo kontrolu je način na koji provodimo naše vreme. Naravno, ni to nije nekad potpuno pod našom kontrolom, jer su i drugi ljudi i različite okolnosti uključene u naše planiranje vremena, ali svi imamo neko vreme samo za sebe. Kako ga provodimo?
Živeti znači doživljavati svet oko sebe – kroz rad, osećanja, misli. Često samo „prođemo“ kroz dan nesvesni svojih emocija i naši dani postaju neprestano balansiranje između hrpe obaveza koje stvaraju osećaj nemira i konstantnog pritiska pa svoje slobodno vreme, ako ga imamo, provodimo u pasivnoj dosadi. Obaveze neće nestati. Svi mi imamo ulogu unutar porodice, zajednice, društva i dobro je da je tako jer se na taj način osećamo korisnim. Ali, moramo ponekad da zastanemo i razmislimo kako da svoj život učinimo boljim, srećnijim i ispunjenijim.
Iskustvo flow-a ili zanosa
Sreću ne možemo da uhvatimo jer je ona unutar nas i samo mi znamo što nas čini srećnim. Ljudi se osećaju najviše živima kada mogu da izraze ko su oni i kako se osećaju, kada mogu da pokažu svoje kvalitete, veštine (umetničke, naučne, moralne,…) i kada mogu reći: „Evo, ovo sam ja! Ovo su moje vrednosti i kvaliteti! Ovo je za mene važno i ovim treba da se bavim.“
Mihali Čikzentmihali (Mihaly Csikszentmihalyi), psiholog koji se bavio proučavanjem sreće, u svojim radovima navodi da ga je posebno fascinirala snaga nekih ljudi nakon II svetskog rata koji su, bez obzira što su ostali bez svega što su imali, bez ljudi koje su voleli, i dalje imali jedan pozitivan pogled na život.
Kroz veliki broj intervjua, kako sa tim ljudima tako i sa drugima, otkrio je da su istinsko osećanje sreće kod ljudi, bez obzira na kulturu, status, pol i uzrast, stvarale aktivnosti u kojima su doživljavali flow („iskustvo proticanja“ ili zanesenosti).
Flow je trenutak potpune očaravajuće obuzetosti nekom aktivnošću. Ogleda se u potpunoj, intenzivnoj fokusiranosti pojedinca na ono što radi pri čemu se pojedinac potpuno spaja s tom aktivnošću i gubi pojam o vremenu (vreme kao da proleti), ima osećanje potpune kontrole nad tom aktivnošću (kao da se ne može dogoditi ništa loše na šta on neće moći da reaguje i to reši).
Takođe, u ovom slučaju aktivnost kojom se pojedinac bavi je svrha sama po sebi. Tačnije, samo izvođenje aktivnosti kod pojedinca stvara osećanje zadovoljstva, a ne neka spoljašnja nagrada koja je moguća posledica te aktivnosti. Pojedinac tada uživa u trenutku i nagrada mu je sama činjenica da je u njoj.
Šta vas čini srećnom?
Preduslovi za doživljavanje flow-a
Iskustvo flow-a je subjektivno i zavisi od pojedinca. Najčešće o tim iskustvima govore umetnici, naučnici, sportisti. Međutim, neki ljudi doživljavaju flow spontano, obavljajući svakodnevne aktivnosti: radeći svoj posao, peglajući, igrajući šah, penjući se na planinu, plešući, čitajući knjigu i sl. Svako može da postigne doživljaj flow-a. Koji su preduslovi za to?
Flow se javlja:
- kada se osoba bavi aktivnošću u kojoj je jasno postavila cilj koji želi da ostvari (npr. „Želim da napišem pesmu!“, „Želim da se popenjem na tu planinu!“)
- kada ima jasnu povratnu informaciju da to što radi – radi dobro (npr. alpinista svakim novim korakom dobija informaciju da li ide napred ili je stao na pogrešan kamen koji ga je vratio unazad.).
Takođe, mora da postoji određeni odnos između izazova koju aktivnost pruža i veština koje imamo za izvođenje tih aktivnosti, tj. oni moraju da budu malo viši (npr. Kad dođemo do zacrtanog cilja, težićemo postavljanju drugog cilja koji će razvijati naše granice i veštine i time nam predstavljati izazov.). Ukoliko su izazovi u odnosu na veštine premali javlja se dosada, a ukoliko su preveliki javlja se napetost i frustracija (npr. Idemo na razgovor za posao koji jako želimo da dobijemo, ali smatramo da nismo dovoljno dobar kandidat.).
Osim toga, u situaciji u kojoj u našem životu nema izazova (izazovi su niski), a i naše veštine nisu razvijene, verovatno ćemo osećati apatiju (bezvoljnost). Ljudi se u ovakvim situacijama ponašaju kao da ih ništa ne zanima i kao da su odustali od života. Iz ovih situacija pojedinac može ponovno da „uroni“ u doživljaj flow-a ili zanesenosti na način da promeni situaciju u kojoj se nalazi u smislu da mu predstavlja veći izazov i/ili da razvija svoje veštine koje su mu potrebne da savlada izazove određene situacije.
Npr. ukoliko osoba smatra da nema dovoljno razvijene veštine da udovolji zahtevima neke situacije i to kod nje stvara osećaj napetosti, unapređivanjem i razvijanjem svojih veština ponovno će moći da doživi flow. S druge strane, ukoliko su zahtevi situacije preniski i osobi je dosadno, ona može ponovno da doživi flow ukoliko promeni situaciju u kojoj se nalazi i pronađe aktivnost koja za nju predstavlja izazov.
Posledice flow-a
Za vreme doživljavanja flow-a ne doživljavamo sreću kao takvu jer da bismo doživeli sreću naša pažnja mora biti delom usmerena na naše unutrašnje procese, a za vreme flow-a naša pažnja je usmerena samo na aktivnost koju obavljamo (npr. alpinista na steni ne može sebi priuštiti vreme da stane i zaista se raduje svom napretku jer postoji velika verovatnoća da će izgubiti koncentraciju koja mu je potrebna za savladavanje te stene.).
Osećaj zadovoljstva i sreće dolazi nakon obavljene aktivnosti zajedno sa osećanjem zahvalnosti što smo sebi i svom telu priuštili takav osećaj potpune ispunjenosti. Važno je naglasiti da mi i kroz druga iskustva u životu možemo da doživimo osećaj sreće (npr. Zbog toga što smo se fizički odmorili, što sedimo na suncu i pijemo kafu, …).
Međutim, takva sreća je podložna promeni jer zavisi os spoljašnjih okolnosti dok je sreća doživljena kroz flow proizvod nas samih te vodi povećanju kompleksnosti i razvoju naše svesti pa se i mi na taj način razvijamo kao osobe.
Učestvovanje u ovim aktivnostima značajno smanjuje i uticaj negativnih događaja koji se neminovno dešavaju u našim životima jer nam daju snagu da se nosimo sa svim negativnim emocijama kanalizirajući ih kroz iskustva obuzetosti i potpune predanosti nečemu što volimo. Što više vremena dnevno ljudi provedu u stanju zanesenosti, to je bolji kvalitet njihovih iskustava: osećaju veću koncentraciju, kreativnost i više pozitivnih emocija.
Zato, pronađite, ukoliko već niste, aktivnosti koje vas ispunjavaju, koje vam daju do znanja da ste živi, koje prožimaju celo vaše biće, čine vas srećnom i podsećaju koliko je zapravo ovaj svet lep. I uprkos svim problemima, nepravdama, negativnim iskustvima koje život nosi, kad pogledate unazad, u našem životu je puno više stvari na kojima možemo biti zahvalni.
I zapamtite, vreme leti, život prođe pored nas dok planiramo da ćemo nakon neke faze u životu ostaviti neko vreme samo za nas. Odvojite vreme za sebe danas. Ne sutra! Danas! Izložite sebe punim srcem onome što vas veseli, prepustite se i uživajte. Ne tražite odobrenje i potvrdu drugih. Budite ono što jeste. Radite ono što jeste i budite pozitivni!
Autor: Mia Grbavac, magistar psihologije
Izvor: istrazime.com