U današnje roditeljstvo se uvukla disciplina „helikopter roditeljstva“, uverenje da je neophodno zaštiti dete od svega po svaku cenu. Jer, na posletku, kakvi bi mi to roditelji bili kada bi na naše oči dete srljalo u greške, a mi „samo“ posmatrali. Želimo da otklonimo sve moguće prepreke i zidove, ali na kraju krajeva, poenta odrastanja je u treningu za život i onom tako poznatom udaranju glavom o zid. Jer baš taj zid, taj pad i taj udarac ih uče mnogo čemu.
Grešiti je deo odrastanja. Dete treba da oseti život, da bira, da odlučuje, i ukoliko se saplete i pogreši na tom životnom putu neće pasti s ivice sveta, niti će uslediti apokalipsa. Život je nepredvidiv. Gradiš. Rušiš. Prihvataš ono što ne možeš da promeniš, učiš na greškama, biraš da li ćeš krenuti ovim ili onim putem. Naučiš da se izviniš kada nekog povrediš. Naučiš da prihvatiš odgovornost. Naučiš da pokupiš nered koji si napravio. Naučiš da se brineš o svojim stvarima, da ih čuvaš i vodiš računa o njima. Život zahteva praksu, zahteva iskustvo. Tako je i sa roditeljstvom i odgajanjem dece.
U sledećim redovima, prilažemo vam par saveta o tome kako da naučite dete da se nosi sa greškama:
Ohrabrite dete da živi punim plućima
Zamislite samo kako je tužno ispuniti detetu glavu mislima o tome kako na svakom koraku vrebaju opasnosti? Zamislite ga izolovanim od dešavanja, zato što se boji da će ukoliko proba nešto novo pogrešiti i osramotiti se? Razgovarajte sa svojim detetom o rizicima, kako opasnim tako i onim koji daju vetar u leđa. Znate onu staru, ko ne rizikuje ne profitira? Vi ste sistem podrške, koji je tu da se pobrine da sve bude u redu. Vi činite kostur podrške. Ohrabrite svoje dete tako što ćete mu ukazati na važnost isprobavanja novih stvari, na važnost probijanja zone komfora, na značaj novih iskustava, padanja i brisanja prašine sa musavih kolena. Naučite ga da voli izazove. Jer tamo gde izazov počinje, počinje i avantura!
Slika: elizabeth pfaff/flickr.com
Pozdravite smelost, trud i karakter, zažmurite na rezultat
Kada uporno naglašvamo važnost pobede, petica u školi, ukoliko decu neprikadno stavljamo u kalup koji ih usmerava na perfekcionizam, rizikujemo da u njima stvorimo strah od promašaja i neuspeha. Umesto toga, spremite gromoglasni aplauz za svaki pokušaj. Pozdravite trud, napor koji su uložili u nešto. Slavite njihovu istrajnost i fokus. Recite im da im verujete, da znate da će uspeti uvek kada sebi odrede cilj, bez obzira na to koliko puta pogrešili do cilja. Recite im da znate kako su istrajni, i koliko ste ponosni na njih, jer se trude.
Slika: elizabeth pfaff/flickr.com
Greške su sasvim OK!
Svi grešimo, zar ne? Tako je. Moramo da naučimo svoju decu da je u redu grešiti. Greške su OK! Ne uspeva sve iz prvog pokušaja, čak ni kod odraslih. To što smo odrasli ne znači da smo svemogući. Grešiti ne znači kraj sveta i nema potrebe osećati sramotu kada pogrešimo. Umesto da kritikujete zbog greške, naučite dete da greške posmatra kao stepenice ka spratu na kom živi uspeh i uvek pitajte svoje dete šta je naučilo iz te greške? Šta će imati na umu kada sledeći put pokuša nešto slično? I ponavljajte – greške čine mudrijim!
Slika: Alex Motrenko/flickr.com
Usponi i padovi su za ljude
Podelite svoje uspone i padove sa decom. Ispričajte neki vaš peh, čemu vas je to iskustvo naučilo, kako ste se osećali tom prilikom. Deca uvek vide svoje roditelje kao savršene, što doprinosi razvijanju straha od neuspeha. Naša odgovornost je da nauče da smo mi kao i oni, skloni greškama koje ni u jednom momentu nisu sprečile da uspemo u nečemu.
Slika: Gustave Deghilage/flickr.com
Izvini se i prihvati odgovornost za svoje postupke
Jedna od najvažnijih stvari koju možemo da naučimo našu decu, jeste sposobnost da se nose sa odgovornošću koju donose njihovi postupci. Zatim, da ih naučimo da budu ponizni, da umeju da se izvine i da ih naučimo dobrom refleksu za reagovanje na potencijalne probleme. Time ih učimo da imaju svoj život u rukama, da nad njim uvek imaju kontrolu, čak i onda kada se čini da nije tako. Naučimo ih tome da smo mi veoma moćni i u mogućnosti da napravimo čuda, a put do njih nije uvek posut zvezdama već pukotinama koje su sačinjene od grešaka. A upravo to čini put zanimljivijim. Pogrešiš, poskočiš i uhvatiš zvezdu!
Slika: benessere/flickr.com
Retrospektiva je prava perspektiva
Deca često nisu u mogućnosti da odgovore na pitanje “zašto?”, te se zbog toga dešava da na naše pitanje “zašto si uradio/la to i to?” ne dobijamo konkretan odgovor već jednolično “ne znam”. Umesto toga preformulišite i pitajte “Šta si uradio/la?” – kako bi dete naučilo da preuzme odgovornost ili “Šta se dogodilo kada si to uradio/la?” – kako bi naučilo odnos uzroka i posledice.
Kada dete nauči da vam kaže šta se desilo i kako je to uticalo na njega, naučilo je prvi korak ka odgovornosti, priznajući svoj deo problema.
Slika: Joe Diaz/flickr.com
Gledaj pravo, u budućnost, bravo!
Deca treba da nauče kako da reaguju na probleme i šta da preuzmu kako bi ih rešili. Greška ne predstavlja kraj, već početak učenja. Na primer, dobiti lošu ocenu na testu samo znači da za sledeći test treba učiti više, zatražiti pomoć, znati koliko vremena treba da se odvoji za dati predmet i sl. Zatim, ukoliko se na bilo koji način ošteti nešto tuđe: izviniti se, pitati kako može da se popravi naneta šteta. Važno je naučiti decu da je pravilno reagovanje na grešku i problem već pola rešenja i da ih to stavlja u odličnu poziciju iz koje mogu sve da reše. To znači biti ličnost sazdana od jakog karaktera.
Dakle, sa problemom i eventualnom greškom treba se nositi u dva laka koraka odgovarajući na pitanja: “Šta ćeš uraditi?” i “Do kada ćeš to uraditi?”. Primetićete da odgovori na data pitanja podrazumevaju plan i rok. To su putokazi koji detetu daju pravu strukturu i okvir za rešavanje izazova i problema.
Slika: Simone Lando/flickr.com
Za odgovornost je potrebno dvoje!
Bez obzira na to da li govorimo o detetu, tinejdžeru ili odrasloj osobi, svi radimo najbolje onda kada znamo da neko zavisi od nas. Vi, kao roditelj možete biti trener za odgovornost. Osmislite zanimljiv plan kako biste bili sigurni da će održati dato obećanje.
Slika: Paul Hamilton/flickr.com
Akcija: neka učenje bude igra
Mnoga deca teže tome da budu savršena. Izbegavaju greške po svaku cenu. Ukoliko se ne nauče greškama kada su mala, onda im je sve teže da ih prihvate kada su starija. Ponekad je neizbežno staviti dete u situaciju gde je greška neizbežna kako bi naučilo da je to sasvim u redu.
Naš cilj je da deca nauče da greše kada su mala, kako bi imala dobar inicijalni refleks na probleme sa većom ulogom. Učiniće se da je okrutno iscenirati situaciju gde bi dete, sasvim sigurno, bilo izloženo neuspehu, ali neka to bude igra u bezbednom okruženju.
Takođe, ohrabrite ih da se oprobaju u sportu koji nikad nisu probali. Neka se oprobaju na nekom testu znanja, za koji znate da neće položiti. Kada ne uspeju, naučite ih da pokušaju ponovo, i ukažite na to da savršenstvo i perfektan uspeh nisu cilj.
Slika: Fred Mancosu/flickr.com
Uvek im se zahvalite kada vam se obrate za pomoć i priznaju grešku. Budite oslonac.
Priznati grešku je teško bez obzira na to koliko imali godina – te im se zahvalite svaki put kada priznaju grešku. Želite da znaju da uvek mogu da vam se obrate za pomoć bez obzira na situaciju. Ponekad ćete biti samo rame za plakanje, nekada će biti potrebno samo da ih pažljivo saslušate šta ih muči. Ponekad ćete biti savetodavac. Vaša uloga možda neće biti spasonosna, ali to ne znači da ne igrate važnu ulogu u životu vaše dece i njihovom odrastanju.
Važno je da ne preuzimate sav teret dece potpuno na nas. Morate da im ostavite prostor za greške i da ih podstaknete na rešavanje problema. Čak i u mlađem uzrastu, kada imaju svega dve ili tri godine, možete da ih naučite da se izvine, da pokušaju da poprave situaciju, da znaju da prepoznaju kada su uradili ili rekli nešto loše. Tako ih učite da u kasnijem dobu znaju da se oslone na sebe. Tako podižete decu koja će biti hrabra i dovoljno mudra da preuzimaju hrabre i riskantne poteze. Na to treba da budete ponosni.
Kada greške sagledate iz pozitivnog ugla videćete da se u njima krije pravi poklon znanja koji će vašu decu oplemeniti. Preuzimanje grešaka i poteškoća na vas značilo bi da ih uskraćujete za jednu važnu životnu lekciju.
Slika: Theresa Martell/flickr.com
Kako se vi borite sa neuspehom i greškama? Koji su vaši roditeljski trikovi za prihvatanje grešaka i odgovornosti?