Prirodno, endokrine žlezde proizvode tačnu količinu svakog hormona koji je potreban za različite procese u našem organizmu. Današnji brz način života dovodi do hormonskog disbalansa. Tokom godina određeni hormoni smanju svoju proizvodnju a neke osobe doživljavaju dramatičnije smanjenje od drugih.
Srećom, promena ishrane i načina života mogu pozitivno da utiču na ravnotežu hormona, a ovo su neki od njih:
Jedite dovoljno proteina za svaki obrok
Esencijalne amino kiseline se ne proizvode same i zato ih je neophodno unositi svakoga dana za zdrave mišiće, kosti i kožu. Proteini utiču na proizvodnju hormona koji kontrolišu apetit i unos hrane. Istraživanja su pokazala da proteini smanjuju nivo hormona grelina (hormona gladi) a stimulišu proizvodnju hormona sitosti.
Za optimalno zdravlje hormona, stručnjaci preporučuju minimum 20g – 30g proteina po obroku.
NAPOMENA: tvrdi masniji sirevi, semenke i orašasto voće se jede u manjoj količini od 100g po namirnici zbog većeg udela masti.
Jedite češće masnu ribu
Dugolančane omega-3 masne kiseline koje se nalaze u masnoj ribi, utiču na smanjenje hormona kortizola i epinefrina, uvećanje osetljivosti na insulin i smanjenje nivoa insulina kod gojaznih i osoba sa insulinskom rezistencijom.
Za dobro zdravlje, uključite dve ili više porcija nedeljno masne ribe kao što su losos, sardina, haringa i skuša.
Ne plašite se jaja
Ovo je jedna od najkompletnijih namirnica, veruje se da sadrži sve važne materije osim vitamina C. Zbog svog hranljivog sastava pozitivno utiču na kontrolu apetita, uvećanje osećaja sitosti i osetljivosti na insulin.
Ne plašite se zdravih masti
Ishrana sa niskim sadržajem masti smanjuje proizvodnju estrogena i progesterona u telu. Svi hormoni se sastoje od proteina i masti, a polni hormoni (estrogen i testosteron) se prave od holesterola. Kada se ukloni holesterol iz ishrane, usporava se proizvodnja estrogena što može dovesti do nedostatka estrogena te pojave: noćnog znojenja, nesanice, lupanja srca.
Zdrave masti se nalaze u orašastom voću i semenkama, maslinovom i kokosovom ulju, avokadu.
Ne plašite se ugljenih hidrata
Premda samo spominjanje ugljenih hidrata izaziva nelagodu, treba naglasiti da ni oni nisu svi isti. Kada se ne unosi dovoljno glukoze (prostog ugljenog hidrata) u toku dana, telo počinje da luči kortizol (hormon stresa), stvarajući hormonsku neravnotežu. Zato je najbolje je birati one ugljene hidrate koji su najpribližniji svom izvornom obliku jer im je zbog prisustva biljnih vlakana potrebno duže vreme da se svare što utiče na postepeno oslobađanje glukoze.
Dobar izbor ugljenih hidrata su: ovas, heljda, proso, integralni pirinač, mahunarke.
Uključite u ishranu što više korenastog povrća
Obično ovu vrstu povrća koristimo u jesen ili zimu u toplim supama. Međutim, trebalo bi ih redovno koristiti tokom cele godine jer biljna vlakna iz korenastog povrća pogoduju rastu dobrih bakterija u crevima te kontrolišu nivo glukoze u krvi što dalje utiče na balansiranje hormona.
Svakoga dana obezbedite bar neko korenasto povrće, kao što je: peršun, šargarepa, paštrnjak, celer, rotkvica, repa, ren, slatki krompir, cvekla.
Ubacite što više zeleniša
Bez obzira na koji ćete način koristiti zeleniš u svojim obrocima, ono ne da će vam obezbediti obilje vitamina i minerala nego će vam pomoći da se oslobodite toksina i viška hormona koja se talože u telu.
Svakoga izaberite nešto od sledećeg: kelj, prokelj, blitvu, spanać, zelje, rukolu, bokvicu, brokoli. Kupus i karfiol se takođe smatraju fantastičnim izborom za eliminasanje toksina i viška hormona iz tela.
Ako vam je ovo bilo interesantno, očekujte i sledeći tekst gde ćemo pisati o promeni životnih navika u svrhu ravnoteže hormona.
Budite zdrave i vesele!