Najstariji i najmudriji: najstarija deca u porodici

3min
Od najstarijih vremena najstarije dete u porodici ima poseban značaj. Taj poseban značaj se odnosio kako na nasleđivanje kraljevstva tako i na njihovo prinošenje kao žrtve u religioznim...

Najstarije dete – prvo dete – je kao prva ljubav. Taj odnos se nikada više ne može ponoviti. Nabijen je divljenjem i čuđenjem o tome šta su roditelji doneli na ovaj svet. Čak i kada neko drugo dete postane omiljeno nekom roditelju odnos sa prvim detetom će i dalje biti intenzivniji od tog odnosa.

 

Tokom prvih nekoliko godina najstarije dete doživljava potpunu, nepodeljenu roditeljsku pažnju, ljubav, strahove i očekivanja. Čak je to tačno i za period trudnoće sa prvim detetom. Ona je praćena većim uzbuđenjem i strepnjom nego naknadne trudnoće. To nije potpuno nezasnovano, jer je dokazano da se prvorotke obično u proseku porađaju oko 14 časova u poređenju sa drugorotkama kod kojih je dužina trajanja porođaja u proseku 8 sati.

 

 

 

Roditelji su skloniji da svoje provorođeno dete vide kao produžetak sebe samih pa vrše pritisak na njih da budu uspešni. To se obično vidi kroz činjenicu da najstarija deca prva prohodaju, progovore i brže savladaju kontrolu stolice od kasnije dece u porodici. 

 

 

Međutim, prvo dete je takođe i veliki eksperiment. Roditelji uglavnom ne znaju kako se treba ponašati kao roditelj. Zbog nedostatka iskustva i znanja prvorođeno roditeljstvo je obično napetije i stresnije za same roditelje a samim tim i za decu. Obično su roditelji ili previše zaštitnički raspoloženi prema prvorođenima ili su previše popuštajući u samom vaspitanju a u isto vreme su veoma zahtevni i imaju velika očekivanja zbog kojih kažnjavaju decu ako ih ne ispune.

 

Najstarije dete i dolazak nove bebe

I baš kada se prvorođena deca naviknu na taj izuzetni i povlašćeni status kod svojih roditelja, rodi se nova beba. Ako se to desi u periodu kada prvorođeno dete ima između 18 meseci do 4-5 godina, to je jako veliki šok za najstarije dete. Nakon 5-te godine života, prvorođeno dete ima svoje mesto u spoljašnjem svetu kao i dobro ustanovljen identitet, pa je u manjoj meri zastrašeno pridošlicom.

 

 

Ono što prvorođena deca tada otkriju je da su roditelji iznenada mnogo manje dostupni i manje zainteresovani za njih, a istovremeno se njihovo ponašanje strožije kažnjava i izgleda kao da sasvim iznenada roditeljska ljubav od bezuslovne postaje uslovna.

 

Najstarija deca koja dobro prođu kroz taj životni period su obično ona koja se na kvalitetniji način povežu sa ocem. Obično je najstarija dete prilično zbunjeno dolaskom nove bebe. Sve se menja a oni ne razumeju zašto. U prvom trenutku se osećaju napušteno i kao posledica toga osećaju ljubomoru. Bez obzira koliko su dobro roditelji pripremili dete za pridošlicu, prvorođeni obično ne vide razlog za novu decu u porodici, i pitaju se zašto nisu bili dovoljni svojim roditeljima i zašto im je trebala nova beba?

 

Tada prvorođena deca pribegavaju najčešćem obrazcu vraćanja roditeljske pažnje na sebe: pokušavaju veoma naporno da budu dobri (čak perfektni) da bi ih roditelji više voleli od pridošlice. Tako oni postaju dobri, mirni, odgovorni, jednom rečju odrasli što roditelji, sa svoje strane, podržavaju pohvalama i nagradama. Na taj način prvorođena deca uče da je način da se dobiju nagrade od roditelja ponašanje koje se od njih očekuje – da postanu „odrasli“ od pomoći. Na taj način uče da se identifikuju sa roditeljima kao način razlikovanja od plačljive bebe.

 

Kada je beba različitog pola od prvorođenog deteta, negativne reakcije obično nisu tako dramatične, u mnogo manjem stepenu se osećaju ugroženo. Ako su sva mlađi potomci suprotnog pola od prvorođenog imitiranje odraslih u ponašanju će biti blaže. Na primer, najstariji brat je prema svojim sestrama nežniji i pažljiviji nego najstariji brat prema svojoj braći.

 

Često su najstarija deca u porodici strožije kažnjavana nego mlađa. Jedan razlog su visoka očekivanja roditelja i anksioznost u vezi roditeljstva. Drugi razlog je što su roditelji opterećeniji kada u porodici ima više dece pa imaju manje strpljenja sa najstarijim i veoma često se ono okrivljuje za svađe između braće i sestara jer smatraju da zbog svojih godina ono treba da bude najzrelije i najodgovornije.

 

Takođe, pošto najstarija deca najviše vremena provedu u ekskluzivnom roditeljskom prisustvu imaju najviše šansi da posmatraju i imitiraju roditeljsko ponašanje. Zbog toga su najsličniji svojim roditeljima. Ako su roditelji nežni i pažljivi i oni će biti takvi, ako su agresivni i grubi i oni će postati takvi.

 

Zbog toga ranog negativnog iskustva promene koje su doživeli rođenjem mlađeg brata ili sestre, najstarija deca ne vole promene. U nekim slučajevima mogu postati tako rigidni da nisu spremni da prihvate nikakvu promenu i nisu u stanju da prave kompromise.

 

Blizak kontakt sa roditeljima pruža najstarijoj deci mogućnost boljeg razvoja verbalnih veština kao i sposobnost apstraktnog mišljenja u poređenju sa mlađom decom. Kao posledica toga, obično su najbolje prilagođeni za učenje i školu. Najstariji obično imaju više privilegija nego mlađa braća i sestre ali se od njih očekuje i prihvatanje većeg stepena odgovornosti kako odrastaju. Najstarija devojčica obično ima iste odgovornosti kao i najstariji dečak – ali nema iste privilegije.

 

Najstarije dete kao odrasla osoba

 Kao odrasli, najstariji obično imaju mnoge roditeljske kvalitete, mogu čuvati i negovati druge i s obzirom da se bolje nose sa odgovornostima lakše prihvataju liderske pozicije. Na primer, interesantan je podatak da je više od polovine predsednika amerike bilo najstarije muško dete u svojoj porodici, a isto tako i 21 od 23 američkih astronauta. Ili pogledajte sledeću sliku: Drugi svetski rat je vođen od strane najstariji sinova – Čerčila, Hitlera, Musolinija i Hirohita, zajedno sa jedincima – Ruzveltom i Staljinom.

 

Taj doživljaj odgovornosti može postati teret. Najstarija deca se mogu pretvoriti u perfekcioniste i osobe koje neprestano brinu i strepe, koji se plaše grešaka ili razočaranja svojih roditelja. Deca koja mucaju su obično najstarija deca koja se plaše da će reći nešto pogrešno pa počinju da mucaju. Najstarija deca takođe sa teškoćom prihvataju greške od strane drugih ljudi. S obzirom, da ubrzo shvate da ništa nije savršeno, mnoga najstarija deca postaju pesimisti kako u odnosu na svet uopšte tako i u odnosu na život konkretno.

 

Naglasak na postignuća teži da najstariju decu učini napetom, ozbiljnom, rezervisanom i manje razigranom i veselom nego drugi red rođenja. Obično naporno rade i odgovorni su šta god da rade. Važna potreba najstarije dece je uvažavanje i obožavanje od strane drugih ljudi.

 

Zbog toga što im neuspeh tako teško pada, najstariji je jako loše nose sa kritikama a isto tako teško priznaju da su pogrešili. Teško sami traže pomoći ali su zato spremni da idu na svoju štetu da bi pomogli drugima. Takođe ne uspevaju da imaju poverenja u sposobnosti drugih ljudi, i često zbog toga nisu u stanju da delegiraju poslove.

 

Čak i u sportu i igrama, prvorođeni su izrazito takmičarski nastrojeni. Za njih nije dovoljno da džogiraju, moraju da trče maraton, običan prijateljski tenis se pretvori u tenisku borbu do poslednjeg daha ili pobede, itd.

 

Saveti za odgajanje prvorođene dece

Najbolje možete pomoći svom najstarijem detetu tako što ćete vršiti manji pritisak na njega ili nju da postiže uspehe, uz istovremeno otvorenije pokazivanje ljubavi i odobravanja bez uslovljavanja.

 

Priznajte sopstvene greške pred svojim prvorođenim, pokazujući mu na taj način da je normalno grešiti i da niko nije savršen. Izbegavajte kritikovanje njihovih postignuća.

 

Dozvolite svom najstarijem detetu da ono samo odredi koliko i kako će vam pomagati oko mlađe dece, i iznad svega, nemojte ga primoravati na ulogu odraslog pre vremena. Dozvolite mu da bude dete i da se igra koliko god to želi.

 

Nakon što su se rodila druga deca, nastavite da provodite određeno vreme samo sa najstarijim detetom da biste mu pomogli da se oseća važnim kao pojedinac a ne kao pomagač.

 

Najstarija deca odlično reaguju na prijatna iznenađenja. Zbog toga što često planiraju i razmišljaju unapred, i naporno rade u pripremi stvari, često ne mogu da uživaju kada su recimo na odmoru. Ali iznenadni izlet, isplaniran od strane nekog drugog, utiče na njihovo opuštanje i povećava im mogućnost da uživaju.

 

 

Autor: Tatjana Šešum, psihoterapeut, homeopata, praktičar cvetnih esencija i mama.

www.psihokomunikacije. com

 

POVEZANI TEKSTOVI:

Red rođenja vi i vaša deca

Oh, moja prelepa bebo: najmlađa deca u porodici

Jedini i jedinstveni: jedinčići

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *