Ali, znate o čemu nismo pričali? Nismo pričali o tome ko će biti zadužen za posete pedijatru. Ko će da istraži kako je najbolje uvesti čvrstu hranu u ishranu. Pa ni o tome ko će preuzeti na sebe komunikaciju sa vaspitačima i, kasnije, učiteljicom. Nismo pričali ni o mnogim drugim, praktičnim, stvarima.
Da mogu da vratim vreme i ispravim nešto, izmenila bih baš to, sa svojim mužem bih obavila par specifičnih razgovora o roditeljskim obavezama koje ćemo deliti.
Evo o čemu bih volela da smo razgovarali.
Volela bih da smo pričali o tome šta nam je potrebno da se osećamo lepo u ulozi roditelja.
Moj brat se rodio kad sam ja imala 10 godina, tako da sam bila opuštena sa bebom. Mogu reći da sam imala neko iskustvo. Moj muž, sa druge strane, ne baš. Kada smo razmatrali na koje časove roditeljstva da idemo pre porođaja (dojenje, porođaj itd.) njega je zanimao čas „Sve o novorođenčetu“. Mislila sam da je to gubljenje vremena, ali sam pristala zbog njega.
Sve što se sećam da sam naučila na tom času bilo je da su tek rođene bebe čudnog izgleda, naročito kada se tek rode (sive i ljigave a ne roze i sjajne) i da ne treba često da ih kupate. Rekla sam mom mužu da je to bilo stvarno gubljenje vremena jer nismo baš nešto puno naučili.
„Da, slažem se!“ viknuo je sav srećan. „Sad mi je lakše.“ Za njega je bilo veliko olakšanje to što je naučio da je nova beba mnogo manje komplikovana nego što je on mislio. Do tog momenta nisam shvatala da su njega mučile potpuno druge stvari nego mene.
Što se više tata angažuje tokom trudnoće, biće spremniji za svoju ulogu koja dolazi kasnije.
Volela bih da smo se dogovarali da od početka radimo kao tim.
Kada dvoje ljudi očekuje bebu, mama je od starta uključena u roditeljstvo jer nosi bebu, ali ako tata ima neke obaveze tokom trudnoće, to ga može pripremiti na jednakost u kasnijim fazama.
Preporučljivo je zato da i tata prisustvuje svim posetama ginekologu, da čita knjige o dečijem razvoju, da uči i razume promene kroz koje fetus prolazi, da provodi vreme sa bebama (i pridrži ih ako ima priliku), druži se sa drugim tatama i prisustvuje časovima roditeljstva i pripremama za porođaj. Što se više tata angažuje tokom trudnoće, biće spremniji za svoju ulogu koja dolazi kasnije.
Volela bih da smo pričali o široj slici zajedničkog roditeljstva.
Rekla bih da ljudi mogu da budu super tate i mame, ali to ne znači da su dobri roditelji zajedno. Zato treba pričati sa partnerom o tome šta za njih znači biti roditelj zajedno u odnosu na samo biti mama ili tata. Odmah na početku se treba i dogovoriti da ćete deliti ne samo praktične obaveze odgajanja deteta (kao recimo ko će kupovati hranu, ko izbacivati smeće uključujući i pelene itd.) ali i velike odluke koje roditeljstvo donosi sa sobom.
Psiholozi predlažu da se dotaknete širih tema od toga ko će da menja pelene i gde će dete da spava i da pričate i o tome ko će i da li će objavljivati slike na društvenim mrežama, ko će se pobrinuti oko ličnih dokumenata, ko će planirati prva putovanja, koliko vremena ćete provoditi sa babama i dedama, pa i ko će pomagati oko upisa i pripreme za vrtić a kasnije i školu i mnogih drugih stvari. Ne morate odmah da imate odgovore na sva ta pitanja, ali ako o tome pričate sada, postavljate temelje za timsko roditeljstvo u kom ćete deliti i male i velike aspekte roditeljstva. Jednostavno, razgovarajte zajedno o svim pitanjima da ne bi izgledalo posle da je jedna osoba šef a druga zaposleni.
Volela bih da smo detaljnije podelili obaveze.
Volela bih da smo detaljnije podelili obaveze.
Pre nego što dođe beba bi bilo idealno dogovoriti se ko će šta raditi u danima i nedeljama posle porođaja. Donošenje takvih odluka kada si preumoran od nespavanja i preopterećen novom ulogom je mnogo teže. Divno bi bilo pre porođaja imati plan ko će da ide u nabavku i vodi računa da ima uvek ima dovoljno hrane i pelena u kući, a ko će uzimati bebu kada zaplače i doneti je na podoj zajedno sa čašom vode i nečim za grickanje, npr.
Kada svako ima jasne obaveze, ima manje problema i to čak pomaže i da roditelji bolje spavaju.
Ne morate ići u detalje, ali stavljanje na papir samo stvari koje su vam pale na pamet da ćete morati da radite i odlučivanje ko će to i raditi će vam značajno olakšati podelu posla kada dođe vreme za to i biće odlična referenca za one dana kada se budete prepirali ko više radi. Naravno, taj papir je podložan promenama jer ćete učiti kako roditeljski dani budu odmicali.
Volela bih da sam mužu dala više slobode oko logistike od početka.
Stvarno bih volela da smo detaljnije pričali o dužnostima od starta i da je moj muž dobio više zaduženja i slobode oko pojedinih aspekata roditeljstva. Slažemo se da u braku treba da postoji jednakost, ali ja sam zadržala kontrolu nad logistikom toliko da sam kasnije tražila „pomoć“ i morala da mu recitujem razne informacije kako bi mogao da uradi to što treba. Počeli smo to da menjamo – 10 godina kasnije. Nikad nije kasno, ali ako počnete ranije mnogo je bolje!
U jednom članku na sajtu The Huffinton Post pre par godine, blogerka M. Blazoned je skovala termin za ovaj tip roditeljstva sa kojim smo moj muž i ja započeli: „Glavni roditelj“
„Glavni roditelj zna imena nastavnika svoje dece, sve njih. On popunjava beskonačne formulare, uključujući i pravni dokument od 20 stranica potreban za bavljenje sportom u školi, a koji podrazumeva i zakletvu da nećete tužiti školu kada vaše dete dobije potres mozga, jer će do potresa doći. On sluša duge, dosadne, zamršene priče o igrama koje nemaju smisla. On vežba izgovor sa decom, zna koliko ukrasnog papira ima u kući. Glavni roditelj nema kalendar samo svojih obaveza već onaj na kom su upisane obaveze svih ukućana i od kog zaboli glava kad ga samo pogledaš. On poznaje notara. Kupuje sveske u paketima. On zna sve veličine dece, uključujući i cipele.“
Iscrpljujuće je samo pročitati ovaj citat, a kamoli ga proživeti. Zbog toga predlažem da odvojite malo vremena i podelite poslove. Naravno, to će se vremenom menjati, jer vi razvijate različite interese i kompetencije u roditeljstvu. Ali, započinjući roditeljstvo sa planom da zaista delite obaveze u tim prvim nedeljama i mesecima, postavićete temelje za smisleno zajedničko roditeljstvo u budućnosti.
Verujte više u tate i pokažite im da oni to mogu.
Volela bih da smo se oboje složili da ćemo pustiti da drugi roditelj donosi odluke ali i da greši.
Psiholozi ohrabruju roditelje da rade na tome da kod njih ne postoji „glavni roditelj“ tako što će oboje imati priliku da kreiraju svoj put i način brige o bebi a da drugi roditelj ne meri svaki njihov korak.
Ako neko oseti da je inkompetentan ili ga samo kritikuju, on će prestati da se trudi. Ako, svaki put kada beba plače, tata samo preda bebu mami, to postavlja očekivanja da je mama ta koja će uvek rešavati probleme. TO treba izbegavati.
Ni za koga nije dobro da mama preuzme ulogu mučenika ili postane deo stereotipa. Verujte više u tate i pokažite im da oni to mogu. Dozvolite im da greše jer ćete i vi grešiti, ali poslednje što treba da radite je da skačete jedno na drugo kada se to desi.
O čemu ste vi pričali pre dolaska bebe a o čemu mislite da je trebalo?