I novac, se kao i brak, može organizovati na razne načine, ili ne organizovati uopšte. Pogledajte pet najčešćih načina na koji bračni parovi organizuju svoje finansije, uradite test za sebe a onda pogledajte i rezultate istraživanja na istu temu. Zanima nas vaše mišljenje.
5 najčešćih načina organizacije finasija u braku
Generalno govoreći, bračni parovi koriste jedan od pet uobičajenih sistema upravljanja finansijama:
- On njoj daje platu i odgovornost da upravlja novcem, dok ona njemu daje određeni budžet za njegovu potrošnju.
- On upravlja finansijama, daje njoj budžet za kućne potrepštine i za ličnu potrošnju.
- Novac koji zarađuju je potpuno odvojen. Svako nezavisno upravlja svojim finansijama za sebe.
- Postoji sporazum da se određeni deo novca odvaja i koristi za kućne potrepštine, ali ostatkom svako raspolaže sam.
- Zajednički sistem u kome se zarade oba partnera udružuju i zajednički se njima upravlja.
Budite iskreni, koji sistem vi koristite? Pod kojim god brojem da se prepoznajete, niste sami!
Istraživanje porodičnih finansijskih navika
Pronašli smo istraživanje u kom je grupa ispitanika odgovorila na nekoliko jednostavnih pitanja o finansijskoj organizaciji u braku:
- Koji sistem mislite da je povezan za višim nivoom sreće ili nezadovoljstva porodičnim životom? Kakav je odgovor u slučaju muškarca, a kakav u slučaju žene?
- U kojim od ovih sistema je muškarac u prednosti?
- Koji sistem je po vašem mišljenju najčešći kod parova koji imaju više novca kojim treba upravljati? A koji onima koji upravljaju sa najmanjim iznosima novca?
Sumirajući rezultate ispitivanja, istraživači su došli do interesantnih zaključaka. Da li ste očekivali sledeće?
1 Većina ljudi sistem 5 (zajednički fond) smatra rešenjem koje je najprihvatljivije za oba pola, dok je rešenje koje je najmanje prihvatljivo kako za žene tako i za muškarce sistem 2 (u kome muškarac ženi daje „džeparac“). Većinu sistema, osim zajedničkog fonda, ispitanici vide kao rešenja u kojima je muškarac u prednosti. Sistem 2 (u kome muškarac ženi daje „džeparac“) ljudi povezuju sa parovima sa najviše novca, dok se sistem 1 (u kome žena konsoliduje plate i daje muškarcu njegov „džeparac“) najčešće povezuje sa porodicama koje imaju najmanje novca.
2 Da bi porodica koristila zajednički fond i zajedničko upravljanje novcem, oba partnera moraju da imaju mnogo poverenja jedno u drugo, posvećenosti i spremnosti na timski rad. Takav sistem je i kulturološki uslovljen, i veoma je čest u svim razvijenim zemljama osim Japana, čak kod 75 odsto brakova.
3 Sistem 2 (u kome muškarac ženi daje „džeparac“) smeta muškarcima jer oni preuzimaju na sebe finansijsku moć, a sa njom i odgovornost i brigu o novcu. Žene, sa druge strane, ne vole taj sistem jer osećaju da muškarci vode glavnu reč u finansijskim pitanjima. Interesantno je, međutim, da je, iako ne odgovara ni jednoj strani, ovaj sistem najzastupljeniji kod parova sa visokim primanjima, visoko obrazovanim i parovima koji imaju tradicionalna shvatanja uloga supružnika.
4 Žene nisu preterano srećne ni sa potpuno odvojenim fondovima (sistem 3), ni sa delimično zajedničkim fondom (sistem 4) jer osećaju da muškarci imaju mnogo više koristi od njih, dok su muškarci obično neutralni prema njima. U proseku, muškarci zarađuju više, i u ovim sistemima zadržavaju više novca za sebe dok žene plaćaju polovinu računa i na kraju svoj novac najčešće iskoriste za kućne i porodične troškove.
5 Rešenjem 1 žene najčešće nisu preterano srećne, jer se takav sistem povezuje sa scenarijima u kojima porodica mora da „rastegne“ novac kojim raspolaže najbolje što ume. Tada žene upravljanje novcem obično vide pre kao dodatnu obavezu u kući nego kao izvor moći i kontrole, a potrebe drugih članova porodice stavjaju iznad svojih. Za razliku od drugih razvijenih zemalja u kojima su uobičajeni zajednički fondovi i zajedničko upravljanje novcem, upravo ovaj sistem je najčešći u porodicama u Japanu.
Kakva je situacija kod vas a kakva mislite da je najčešća situacija u Srbiji?