Ali šta to zapravo znači?
Biti uspešna? Biti i majka i supruga i drugarica i nečija sestra?
Da li zaista postoji univerzalni opis "jake žene"? A još više mi se nameće pitanje, šta to mi još treba da uradimo da bismo zaslužile taj jako popularan i željeni epitet?
Prošlog meseca mi se u glavi urezalo nekoliko situacija.
foto: @theladyemmawoods; Fotografija kraljice Elizabete koja sedi sama pognute glave i odsutnim pogledom u daljinu u kapeli na sahrani svoga princa Filipa. Žena koja je sinonim za moć, koja je uvek okružena pažnjom, koja moglo bi se reći u neku ruku i vlada svetom, na dan kada je trebala da se oprosti od muža sa kojim je delila 73 godine života, bila je ista kao i svaka druga. Sama, skrhana bolom – samo žena, samo čovek. Dostojanstvena, ali ipak ne uspevši da do kraja sakarije svoju bol, pokazala je da je pre svega ljudsko biće, žena koja gubi svoj oslonac. Ne mogu ni zamisliti kako je da sa nekim deliš život čak 73 godine, da si više sa nekim nego što si imao vremena i da upoznaš sebe. I shvataš kako se život završi, ali ljubav i ne mora.
Bridžit Džons
foto: @iambridget_jones;
20 godina od prvog filma o Bridžit Džons, a još uvek je obožavamo – Jako mi je bio zanimljiv podatak da su Britanke prošle godine u jednoj anketi odabrale Bridžit za najinspirativniji lik sa tv ekrana. Na drugom mestu je bila Erin Brokovič. Na kom mestu su bile žene super-heroji? Nije ih ni bilo. To je samo pokazatelj da, bez obzira što svi jure neki (lažni) ideal savršene lepote, proporcija, karaktera, profesije, roditeljstva…, ipak se na kraju žene prepoznaju u Bridžit Džons – kraljici trapavosti, neprijatnih situacija, ženi sa viškom kilograma, komplikovanim ljubavnim vezama i problemima da nađe savršeni posao, savršenu ljubav, da bude savršenih proporcija. Možda i zvuči čudno, ali mene je ovo ipak obradovalo jer to znači da ipak, na kraju, volimo realne i ne tako savršene stvari.
Ćerka kao spona koja drži porodicu – Za svoj rođendan prošlog meseca moja drugarica je imala samo jednu želju koju je svima govorila jasno i glasno – da se tata vrati kući. Kovid je njenoj prodici pokazao svu svoju surovost – oba roditelja bolesna, a jedan u jako kritičnom stanju gde kreće agonija i borba za svaki uzdah vazduha. Za tri nedelje nijednom se nismo čule – samo smo se dopisivale. Nije mogla da govori – od stresa, od neizvesnosti, zabrinutosti i uvek ostavljala liniju slobodnu za poziv namenjen njemu. I sama bolesna, na leđima ponela teret da o sebi ne govori, a sve druge hrabri. Neispavana, prepolovljena od iscrpljenosti, ali puna snage da ohrabri svoju porodicu i da nastavi borbu, u kojoj su bili pobednici. Tek će ona voditi svoju unutrašnju borbu i lečiti tragove koji su strah i stres ostavili, ali rečenica "Prolazim kroz pakao, ali njima ne smem da pokažem ništa" je olicetvorenje žrtve, ljubavi, porodice.
Tri priče. Tri žene. Jedna fiktivna, ali puno realnija čak i od nekih koje znamo, jedna moćna i bogata, a tako sama i slomljena bolom i ljubavlju, i jedna koja nema novac kao kraljica, ali je najbogatija jer ima svoju porodicu na broju i prijatelje.
I nijedan tekst o tome kako trebamo biti jake nije pravilan. Svaka svoju silu i slabost pronalazi u različitim stvarima.
I zato hajde da prestanemo da slušamo i čitamo šta nam drugi kažu, već da slušamo same sebe. Manimo se površnosti i praznih fraza.
Za neke su suze olicetvorenje slabosti, a za druge upravo snage. Za neke je biti jak poneti teret i gutati suze, a za druge podeliti taj isti teret. Za neke je snaga da sama stane i isprati svog životnog druga, a za druge da to uradi u zagrljaju najbližih… Za neke biti jaka žena znači pokazati slabost i nesavršenost, istrpeti tuđi smeh, pogled, potsmeh, a za druge to upravo sakriti.
Ali kako god vi to doživljavale, jedno je sasvim sigurno – vi ste već jake jer pronalazite način da se sa nečim nosite i borite. Same ili sa muškarcem, porodicom, prijatelje pored sebe… vi odlučite.
naslovna fotografija može i
https://www.twenty20.com/photos/38c105f2-5592-41e8-b12e-801d8f9d35ab