Ketoacidoza je akutna, teška komplikacija dijabetesa, koja je najčešći razlog za prijem u bolnicu dece sa dijabetesom. Kod više od trećine dece (35 odsto) sa novootkrivenim dijabetesom, a čak 48 odsto dece mlađe od 5 godina, prvi znak bolesti je ketoacidoza. Najteži oblici ovog metaboličkog poremećaja javljaju se kod dece predškolskog uzrasta, jer se kod njih opšte stanje brzo pogoršava. Ketoacidoza predstavlja hitno stanje, koje može da ugrozi pacijenta, jer se opšte zdravstveno stanje naglo pogoršava i praćeno je simptomima mučnine, povraćanja, bolovima u stomaku, ubrzanim disanjem, a kasnije i poremećajem svesti.
U Srbiji raste broj dece sa dijabetesom tip 1 (insulin zavisnog), procenjuje se da porast iznosi do šest odsto godišnje, a prema podacima iz 2019. godine oko 1.750 dece ima dijagnostikovan dijabetes. Na globalnom nivou stopa rasta je nešto niža i iznosi od tri do četiri odsto, pa sa ovim procentima, Srbija spada u red zemalja sa visokom učestalošću dijabetesa kod dece. Roditelji i deca sa novootkrivenim dijabetesom često se kasno javljaju lekaru i zbog toga je veoma važna njihova edukacija
Svako dete koje mnogo mokri, pije puno vode, oseća da je gladno, a istovremeno gubi na kilaži, mora što pre da se javi lekaru. Roditelji ne čekajte, posmatrajte svoje dete i reagujte na vreme ukoliko primetite simptome dijabetesa.
Ketoacidoza može biti veoma opasna (potencijalno smrtonosna), ako se dete ne odvede kod lekara i terapija ne počne na vreme. Važno je rano prepoznavanje znakova i simptoma, a kako bi se izbeglo ovo stanje potrebno je edukovati sve one koji provode vreme sa decom i odgovorni su za njih, a ne samo roditelje. Bilo bi dobro da simptome dijabetesa prepoznaju i bake i deke, nastavno osoblje u vrtićima i školama, treneri u sportskim klubovima i odgovorne osobe u svim oblicima kolektivnih aktivnosti koje deca pohađaju.
Merenje nivoa šećera u krvi danas je veoma jednostavno uz pomoć glukometra (aparata za određivanje glikemije) i zato apelujemo pre svega na roditelje, ali i one koji o deci vode računa da u slučaju simptoma (mokrenje, žeđ i gubitak u telesnoj masi) neodložno reaguju. Nemojte da mislite da ako dete puno mokri, uvek mora da ima urinarnu infekciju ili da pije puno vode zbog toga što je leti napolju vrućina. Ustajanje noću i česti odlasci u toalet tokom dana zahtevaju pregled urina i određivanje šećera u krvi.
U Srbiji su dostupni svi efikasni načini da se dijabetes drži pod kontrolom. Bez obzira na dijagnozu bolesti u ranim fazama života, deci se uz adekvatnu terapiju i redovne kontrole može omogućiti pravilan razvoj i ostvarenje najzahtevnijih ličnih i životnih ciljeva.
dr Vera Zdravković, UDK Tiršova
Autor teksta: doktorka Vera Zdravković, endokrinolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj