U srpskoj javnosti ovih dana odzvanjaju vesti o velikom broju privedenih pedofila u akciji “Armagedon” koja je uspešno sprovedena od strane policije. Priče o pedofiliji i pedofilima s razlogom izazivaju zgražavanje svih ali pre svega zabrinjavaju roditelje koji razmišljaju kako da zaštite svoju decu. Najbolji način je informisanost, izgradnja poverenja i komunikacija sa detetom. Evo šta morate da znate.
Pedofilija označava poremećaj seksualnog izbora pri kojem osoba doživljava decu predpubertetskeog uzrasta (tj. decu koja još nemaju sekundarne polne osobine) kao seksualno uzbuđujuće i koji postižu seksualno uzbuđenje maštanjem o seksualnoj aktivnosti sa predpubertetskom decom ili stvarnom seksualnom aktivnošću s njima. Postoje osobe koje mogu doživeti seksualno uzbuđenje isključivo maštanjem o seksualnoj aktivnosti sa decom i ni na koji drugi način (takav oblik pedofilije nazivamo “isključivi oblik”) i one koje mogu doživeti seksualno uzbuđenje maštanjem i o nekim drugim aktivnostima, ali im je ovakav oblik maštanja (tj. o deci) više seksualno uzbuđujući (taj oblik pedofilije nazivamo “neisključivi oblik”).
Ko su pedofili?
Pedofili su gotovo isključivo muškarci i ovaj je poremećaj vrlo redak kod žena. O učestalosti pedofilije zna se vrlo malo, jer ljudi sa tim poremećajem neće reći da imaju takve sklonosti kada ih neko pita, već nam podaci o njima uglavnom dolaze od forenzičara ili iz podataka o osobama osuđenim zbog pedofilije.
Postoje pedofili koje seksualno uzbuđuju ženska deca (što je češće) i oni koje uzbuđuju muška deca. Najčešće (premda postoje velike razlike) je da, kod onih koje uzbuđuju ženska deca, to budu uglavnom deca uzrasta od osam do deset godina, a kod onih koje privlače muška deca, to obično budu dečaci godinu ili dve stariji. Pedofilija je u slučaju sklonosti prema muškoj deci hronična i pedofil ima brojne žrtve u anamnezi, dok je u slučaju sklonosti prema ženskoj deci veća šansa da se takav model seksualnog uzbuđivanja s vremenom može i izgubiti.
Najčešće pedofili su u odnosu sa odraslim ženama nesigurni i nije retko da nikad nisu imali seksualne odnose s odraslim ženama, premda ima i pedofila koji su oženjeni i imaju decu. Prema nekim podacima čak do 80% pedofila bilo je seksualno zlostavljano u detinjstvu.
Kad je reč o aktivnostima koje pedofili izvode sa decom, one su širokog raspona. Postoje pedofili koji nikada ne sprovedu u delo svoje pedofilske aktivnosti, već sve ostaje na zamišljanju, maštanju ili pak na traženju pedofilske literature ili internetskih adresa. S druge strane, postoje i takvi koji svoje aktivnosti sprovode. Te aktivnosti su promatranje gole dece, skidanje dece, skidanja pred decom, samozadovoljavanje pred decom, diranje dečjeg polnog organa ili traženja od dece da ona toj osobi diraju polne organe ili je samozadovoljavaju. Katkad izvode oralni seks nad decom ili to isto traže od dece. Najčešće je ipak reč o diranju i maženju dece te oralnom seksu, dok su vaginalna ili analna penetracija ređe.
Gotovo uvek, dok nagovaraju decu, tvrde da to čine zbog “edukativnih” razloga i najčešće traže od dece “da to ostane njihova tajna”. Neretko deci i prete. U drugim odnosima (osim seksualnih) sa decom su često pažljivi i brinu se o njima. Zbog toga često okolina i ne sumnja na tu osobu pa je iznenađenje veće kada se sazna istina, a neretko deci i ne veruju kad se dete poveri. U gotovo 90% slučajeva dete poznaje pedofila!
Da li se pedofili mogu izlečiti?
Lečenje pedofilije je vrlo teško i stopa uspešnosti je niska. Jedan od razloga za loš uspeh lečenja je i taj što u velikoj većini slučajeva pedofili dolaze na lečenje po odluci suda i nisu motivisani za lečenje. U retkim slučajevima kad postoji motivacija za lečenje, uspeh je veći. (U Holandiji postoji institucija gde se osobe, bez straha od krivičnog gonjenja, mogu javiti na lečenje.)
Pedofilija je poremećaj seksualne sklonosti. Pedofila seksualno uzbuđuju deca (razmišljanje o deci, posmatranje dece koja se skidaju, kupaju ili masturbiraju). Vrstu aktivnosti koja čoveka seksualno uzbuđuje ne možemo promeniti, zbog čega danas lečenje pedofila ide u dva smera. S jedne strane, pokušava se pronaći model seksualnih obrazaca sa odraslim osobama koje bi za pedofila bile uzbuđujuće te podsticati takva maštanja u masturbaciji, a zatim i takvih aktivnosti. S druge strane, lečenje je usmereno na prepoznavanje situacija koje su podsticajne za pedofila (npr. mogućnost da se dete vidi u uzbuđujućoj situaciji, kao što su dečija igrališta, dečiji vrtići, dečiji filmovi, određeni časopisi i internetske adrese). Tada se pedofil podučava kako da te situacije izbegava ili kako da reaguje kad se u takvoj situaciji nađe. Naravno, za ovu vrstu lečenja potrebna je vrlo velika motivacija.
Autor: Goran Arbanas, dr. med., spec. psihijatrije, Predsednik Hrvatskog društva za seksualnu terapiju
Saveti Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije za zaštitu dece:
Ministarstvo upozorava da maloletna lica – žrtve ovih krivičnih dela često ni sama nisu svesna šta im se dešava pošto izvršioci koriste njihovo poverenje i krivična dela vrše pod specifičnim okolnostima, najčešće kada potpuno zadobiju poverenje žrtve, tako da su vrlo teška za otkrivanje.
Izvršioci mogu biti i iz bliskog kruga porodice, rodbine ili prijatelja u kojoj se dete nalazi, kada se neretko koriste i metode zastrašivanja pretnjom da će se licima od autoriteta (roditeljima) reći “šta dete radi” da će se naneti neko zlo deci bliskim licima ukoliko ne pristanu na određene radnje i sl. Takođe se poverenje maloletnika radi vršenja krivičnih dela stiče i na taj način što se istima posvećuje posebna pažnja, koriste se situacije u kojima se osećaju voljeno, kupuju im se razni pokloni i sl.
Saveti za roditelje:
- Nastojte da zaštitite decu od neprijatnih iskustava – pokažite im kako da zaštite sopstvenu privatnost i poštuju privatnost drugih.
- Naučite decu da ne odgovaraju na sumnjive poruke.
- Pomozite deci da shvate kakve poruke mogu da izazovu neprijatne osećaje.
- Proverite umeju li deca da blokiraju prijem poruka od određenog pošaljioca.
- Sačuvajte poruke, mogu da vam posluže kao važan dokaz.
- Budite u kontaktu s ljudima iz okoline vašeg deteta – upoznajte se s njegovim drugovima, njihovim roditeljima, nastavnicima i uopšte okruženjem.
- Naučite svoje dete da vas obaveštava o svakom iskustvu, iz realnog i virtuelnog sveta, koje ga zabrinjava. Ubedite ga da u vas može da se pouzda i kada neoprezno uradi nešto loše i da ćete zajedno potražiti rešenje.
- Objasnite detetu da, ukoliko ga neko uznemirava, to nikad nije njegova krivica.
- Da na internetu stvaraju bezbedne profile, kojima mogu zaštititi svoju privatnost.
- Da štite svoju šifru.
- Da reaguju samo na poruke osoba koje poznaju iz života van Interneta i samo tim osobama da se i obraćaju.
- Ukoliko hoće da objave na internetu svoju ili sliku porodice, kuće trebalo bi da se o tome posavetuju sa roditeljima.
- Privatne informacije (broj telefona, adresu, školu, sportski klub i sl.) ne treba da upisuju u razne upitnike na sajtovima niti da ih daju nepoznatim ljudima.
- Uspostavljajte sa svojom decom odnos baziran na poverenju.
- Uverite ih da mogu sa vama da pričaju i o svojim greškama zato što jedino tako možete zajednički da nađete rešenje! Greške pri učenju su normalne.
- Na početnim stranama mreža za socijalno druženje (facebook, twitter…) postoje pravila za korišćenje istih, saveti a navedena je i starosna granica za korišćenje mreža.
Saveti maloletnim licima:
- Nemojte slati poruke, fotografije ili drugi materijaj koji bi nekome mogao da naškodi, slike šaljite samo osobama koje lično poznajete i u koje imate poverenja i isključivo nakon konsultacije sa roditeljima.
- Ne ostavljajte lične podatke nepoznatim licima.
- Ignorišite nepoznate osobe koje žele da uspostave kontakt sa Vama i ne prihvatajte sastanke sa tim osobama.
- Na početnim stranama mreža za socijalno druženje (facebook, twitter…) postoje pravila za korišćenje istih, saveti a navedena je i starosna granica za korišćenje mreža.
I zapamtite, ako vam dete poveri da je seksualno zlostavljano, verujte mu, jer savetnici tvrde da dete nikada ne laže o tome. Šok je veliki ali obavezno izbegnite ljutnju jer bi ona mogla da uzrokuje povlačenje deteta u sebe.